Žetva soje još nije završena, a očekuje se da će rod zbog suše iznositi 1,4 do 1,8 tona po hektaru, što ukazuje da će biti povećan uvoz. Stručnjaci upozoravaju da bi zbog toga morala da bude pojačana kontrola, kako Srbija ne bi uvezla genetski modifikovanu soju
Žetva soje još nije završena a očekuje se da će zbog suše rod iznositi svega 1,4 do 1,8 tona po hektaru, što znači da će biti povećan uvoz.
– Soja beleži najveći deficit, jer je proizvodnja umanjena u odnosu na očekivanu za čak 60 odsto. Sigurno je da će biti uvoza, pa bi morala da bude povećana kontrola kako ne bi u Srbiju ušla genetski modifikovana soja. To bi nam pokvarilo naš dobar imidž koji imamo na tržištu stočne hrane – ističe agroekonomista Milan Prostran.
Srbija je beležila izvoz do 100 miliona dolara od soje, ali ove godine rezultati neće biti takvi.
Kada posmatramo celu godinu ona se zbog vremenskih prilika deli na prvi deo godine, kada je postignuta dosta dobra proizvodnja ječma, raži, uljane repice, povrća, ranog voća koji su bili na nivou petogodišnjeg proseka. Drugi deo godine, međutim zbog suše dao je manje rezultate od očekivanih, a tu spada i suncokret.
– Ipak i manji rod suncokreta biće nadomešćen uljanom repicom – kaže Prostran.
