Organska poljoprivreda sve više zanima mlade ljude koji u ovoj proizvodnji vide budućnost s obzirom na sve veću upotrebu pesticida. Međutim ono što ih u isto vreme plaši je to što organska proizvodnja nije razvijena u Srbiji iako je naše podneblje idealno za gajenje hrane bez upotrebe hemijskih proizvoda.
Na imanju Zorice Milošević, koja se jedina bavi organskom proizvodnjom povrća u Svilajncu, studenti koji su zainteresovani za gajenje zdrave hrane imali su prilike da vide ali i nauče kako započeti sa ovom vrstom proizvodnje. Iako ih zanima organska proizvodnja, u isto vreme se i plaše da li će zasadi zdrave hrane uspeti na njihovim parcelama.
“Trenutno se bavim konvencionalnom poljoprivredom, govedarstvom i stočarstvom. Nadam se da ću u budućnosti imati prilike da obradim neke zelene površine pod organskom proizvodnjom. Nadam se da ćemo da poboljšamo hranu i njen kvalitet u budućnosti zbog toga što je sve više kontaminirana hrana”, rekao je student druge godine Fakulteta ekološke poljoprivrede Dragan Milosavljević.
Studentkinja druge godine ovog fakulteta Jelena Sarić kazala je da je upisala fakultet zbog toga što je ovde organska proizvodnja manje zastupljena. “Organska hrana je bolja zbog toga što nema toliko tretiranja hemijskim proizvodima”, navela je ona.
Zorica Milošević se već tri godine bavi uspešno organskom proizvodnjom povrća. Ona je na drugoj godini fakulteta pripremila parcele za gajenje zdrave hrane bez upotrebe pesticida, a sada uspeva da proda svo povrće na organskoj pijaci. Svoja pozitivna iskustva ali i teškoće prenosi studentima.
“Njima je zanimljivo kada se pojave ovde. Pogledaju šta je to aktuelno, šta ljudi konzumiraju što od začinskih što od osnovnih povrtarskih kultura u današnjem jelovniku svih nas, ali interesuju se i za pojedine vrste, koliki su prinosi, kako uspevaju, koje su bolesti, štetočine, šta to napada našu organsku proizvodnju”, rekla je Milošević.
Organska proizvodnja u Centralnoj Srbiji nije toliko razvijena, iako je zemljište gotovo idealno. Da bi plasman proizvoda bio dobar stručnjaci savetuju udruživanje organskih poljoprivrednika različite proizvodnje.
“Ono što isto savetujem studente to je da odmah pređu na finalne proizvode. Recimo vi ovde imate peršun, imate šargarepu, paradajiz koji može da se suši. Kod nas ima dosta proizvođača sušara. Sušeni paradajiz se izuzetno traži, skup je, a vrlo lako se dobije. Takođe možete da sušite sve proizvode koje niste uspeli da prodate”, rekao je dekan Fakulteta ekološke poljoprivrede Ljubinko Jovanović.
U Srbiji većina poljoprivrednika prvo počinje sa zasadima povrća, dok su u poslednje vreme sve više su zastupljene i organske žitarice.
