Ove godine rod kukuruza u pojedinim njivama u Centralnoj Srbiji je iznad prosečnog pa se očekuje između 10 i 15 tona kukuruza po hektaru. Ratari nisu zadovoljni otkupnom cenom kukuruza od 16 dinara po kilogramu o kojoj se priča jer su troškovi proizvodnje dosta skuplji
Dan polja kukuruza tradicionalno se pred berbu svake godine održava na oglednoj parceli jednog od poljoprivrednika u Šumadiji koji može da se pohvali većim prinosom od očekivanog.
Poljoprivrednik Miroljub Pavlović iz sela Veliko Krčmare kod Rače gaji domaće sorte kukuruza na 10 hektara. Očekuje maksimalne prinose kukuruza i to do 15 tona po hektaru jer su agro-meteorološki uslovi sa odgovarajućim rasporedom padavina i sunčanih dana bili gotovo idealni što je uticalo i na rod. Miroljub jedino nije zadovoljan otkupnom cenom kukuruza od 16 dinara po kilogramu o kojoj se priča jer su troškovi proizvodnje dosta skuplji.
Prema procenama stručnjaka berba kukuruza u Šumadiji otpočeće najkasnije do sredine septembra. “Berbu očekujemo za par dana jer berba je već stigla za berače jer je ovde procenat vlage nekih 26, 27 odsto što su nam i rekli stručnjaci iz Poljoprivredne stručne službe u Kragujevcu. Takođe sam sa njima komentarisao da je to branje izuzetno dobro ako je zreliji hibrid jer će onda berači da ga krune, a one sorte koje su za kombajniranje moraju da čekaju da se vlaga spusti ispod 15 odsto. Ovi selekcionari i mi proizvođači utičemo samo 30 odsto na rod i proizvodnju, a da 70 odsto utiči elementarni uslovi. Mi poljoprivrednici nemamo sigurnost za bilo šta što sejemo, pšenica se vrše – cena se ne zna, kukuruz je sada stigao da se bere, cena zvanična se ne zna. Mi samo možemo da nagađamo da li će biti 16, 10 ili 20 dinara”, kaže Miroljub.
Stručnjaci i poljoprivrednici se slažu i da je neophodno primeniti odgovarajuće agro-tehničke mere kao i na vreme zaštiti useve od korova i štetočina.
“Kod kukuruza je najosnovnije zaštititi seme, nanositi insekticide koji štite seme od raznih insekata u zemljištu, a posle toga se štiti protiv korova. Najviše se prska herbicidima koji se koriste posle setve, a pre nicanja kukuruza da ne bi došlo do rasta korova a u drugom delu prska se herbicidima korovi koji prođu prvo prskanje i na taj način se suzbijaju tim drugim prskanjem”, kaže Radoslav Rafailović, poljoprivrednik iz sela Veliko Krčmare, opština Rača.
“Prema našim podacima oko 60 odsto imamo zadovoljavajući kukuruz, zatim oko 5odsto imamo odličnih useva i svega od 5 do 10 odsto malo lošijih parcela kod kojih očigledno nije primenjena puna agrotehnika. Kod proizvođača koji su kasno zasejali došlo je do ujednačenog nicanja i dugo nije mogao da se uspostavi taj balans, tek sada su njihovi hibridi pristigli a to će se sigurno odraziti na prinos, to je bio najveći problem. Kasna setva je ta koja je bila loša ove godine”, objašnjava Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo.
