Ove godine suša je uzela danak i u Šumadiji pa je prinos ratarskih kultura drastično smanjen. Smanjenje prinosa negativno je uticalo i na stočarstvo. Dok pojedini stočari imaju zalihe stočne hrane od prošle godine, drugi nalaze alternativne načine za obezbeđivanje potrebne hrane za stoku
Jovan Golubović iz šumadijskog sela Sipić sa trideset i dva grla krava i proizvodnjom od 150 litara mleka dnevno jedan je od većih stočara u Šumadiji. Jovan obrađuje 60 hektara zemlje pa će imati dovoljno stočne hrane za svoja grla iako se brine da se slična situacija sa sušom ne ponovi i sledeće godine.
“Sledeća godina će biti kritična jer je kukuruz mnogo podbacio i mislim da je oko 70 odsto manji prinos ove godine nego što je bio prošle. Što se tiče detelina i trava tu je isto bio podbačaj zato što bez vode nema ni rasta biljaka, imali smo samo dva košenja lucerke. Pošto smo imali velike zalihe u našem domaćinstvu od prošle godine sledeću ćemo nekako da izguramo, bez nekih većih problema ali ako i sledeća godina bude sušna i slična kao ova, onda ćemo sigurno ići na smanjenje stočnog fonda”, kaže Golubović.
Miroljub Pavlović iz sela Veliko Krčmare ima nešto manju proizvodnju sa oko dvadesetak grla. Silaža je na njegovom domaćinstvu već urađena ali neće biti dovoljna za celu godinu. Zbog toga Miroljub planira da poseje druge kulture koje će mu omogućiti dovoljno hrane za grla pa neće morati da smanjuje stočni fond.
“Ja neću da imam dovoljno hrane do proleća, mada sam spreman da radim takozvane zelene mase, da sejem perka i ozimni grašak. Perko stiže početkom aprila, grašak stiže početkom maja, a takođe u maju se kosi i lucerka, tako da bih na neki način sačuvao ovaj stočni fond što imam i opstao bih nekako. Teško da će da ima zarade sa ovom količinom hrane. Hrana će sigurno zbog suše biti skuplja kao i koncentrat”, kaže Pavlović.
Silažu obaviti već sada
Da se kukuruzno zrno i stabljika ne bi skroz osušili stručnjaci savetuju da se silaža već sada obavi. Sa spremanjem silaže mesec dana ranije treba biti obazriv i potrebno je više truda i rada nego inače oko sitnjenja zrna i stabljike.
“Preporuka vlasnicima grla odnosno stočarima je da kukuruz koji su planirali za zrno iskoriste za silažu kako bi se makar nešto isplatilo. I to je bolje nego da se sačeka da potpuno bude suva stabljika jer je kod kukuruza u pojedinim delovima rod dosta smanjen. Zatim bi moglo da se ide na neka alternativna hraniva, hraniva koja nisu baš toliko produktivna i proizvodna. Može da se da i šašina, slama, seme lošijeg kvaliteta, sve može samo da grla prežive ovu godinu”, kaže Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo.
Ipak ono što je najviše zabrinulo stočare je moguća nestašica stočne hrane čija je posledica smanjenje stočnog fonda. Za sada se to neće desiti ali ukoliko se nastave sušne godine mnogi već planiraju smanjenje proizvodnje na svojim imanjima.