Proizvođači šećera i pored sušom uvećanog sadržaja šećera u šećernoj repi, ovu godinu, kako procenjuju stručnjaci, neće pamtiti kao slatku. Zbog znatno manjih zasejaniih površina, ali i suše duže od dva meseca, šećerna repa će u Srbiji biti “tražena roba” i veliko je pitanje hoće li svih šest aktivnih šećerana u Srbiji pokretati proizvodnju, ili će u posao ući samo oni koji se “dokopaju” sirovine.

Šećernom repom, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasejano je samo 42.123 hektara. To je, u odnosu na prošlogodišnju površinu, smanjenje za 34,3 odsto, a u odnosu na desetogodišnji prosek manje za čak 37,6 odsto.

– Planiramo da ove godine otkupimo rod sa 10.500 hektara, pošto smo to ugovorili sa proizvođačima, odnosno, planiramo da preradimo oko 550.000 tona šećerne repe i u zavisnosti od digestije, proizvedemo između 78.000 i 80.000 tona šećera – navodi Teodora Deak, direktor šećerane TE-TO u Senti, koja posluje u sastavu italijanskog SFIR-a. – Nadam se da ćemo ovaj plan, pre svega otkupa repe, uspeti da ostvarimo, pošto mi se čini da će bar dve šećerane, od šest, koliko ih radi u Srbiji, ostati bez sirovina. Mi smo poljoprivrednicima ponudili cenu od 3.700 dinara za tonu repe sa sadržajem šećera od najmanje 16 odsto. Mislim da sličnu cenu nude i ostale šećerane, a i pravilo je, kada kampanja krene, cene se ujednače…

Sa površina pod šećernom repom, procenjuju stručnjaci Privredne komore Srbije, očekuje se oko dva miliona tona sirovine, a to je dovoljno za proizvodnju 340.000 tona šećera. Domaća potrošnja već godinama se kreće oko 100.000 tona, a za izvoz se planira oko 230.000 tona, tako da će, i sa smanjenim rodom, potrebe biti podmirene.

– Repa je preživela sušu, koja je ostavila traga utoliko što se u korenu očekuje veći sadržaj šećera, odnosno, povećana digestija – navodi Mihajlo Ćirić, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. – U odnosu na prošlu, kišnu godnu, kada je 100 tona po hektaru bio uobičajen prinos, ove godine će količina korena biti manja za 30, 40, pa i 50 odsto, u zavisnosti od primenjene agrotehnike. Visoke temerature naterale su biljke da se bore za preživljavanje, tako da je razvoj korena ostao u drugom planu. Poljoprivrednici su, takođe, lani imali veoma loše iskustvo sa cenom koju su dobili za svoj rod, pa nisu bili stimulisani da repu gaje ove godine.

Ćirićev stav o ceni, odnosno uslovima otkupa, deli i Draško Danilović, poljoprivredik iz Kuzmina, koji je ove godine repu sejao na 50 hektara.

Uslove otkupa, odnosno prodaje, još nisam definisao, tim pre što proizvodnju nisam direktno ugovarao ni sa jednom šećeranom – navodi Danilović.

Region

Problem izvoza šećerne repe kao sirovine u Hrvatsku, koji smo imali ranijih godina, slažu se stručnjaci, ove godine se neće pojaviti. Hrvatska je, naime, u skladu sa propisima EU bila u obavezi da utvrdi listu fabrika koje su na dan ulaska Hrvatske u EU imale na zalihama prekomerne količine šećera. Od početnog iznosa od 60.000 tona, koje je izračunala Evropske komisija, pregovorima je ta količina smanjena na 37,1 hiljadu tona, kod 134 fabrike, koje, do 30. septembra moraju da izvezu taj šećer na treća tržišta.

Šećerane

U Srbiji, kako precizira Deakova, posluje, odnosno aktivno je ukupno šest šećerana. Od ovih, tri su u vlasništvu “Sunoka”, dve su u vlasništvu “Helenik šugara”, a jedna, čiji je direktor upravo Deakova, u vlasništvu je italijanskog SFIR-a.

Novosti