Osim po dobrim vinima, Vršac bi uskoro mogao da postane prepoznatljiv i po proizvodnji kvalitetne svinjske šunke, koju je ovdašnje udruženje „Vršačka šunka“ posle četiri godine mukotrpnog rada najzad uspelo da zaštiti u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Ovaj mesni proizvod je tako i zvanično postao brend sa zaštićenim geografskim poreklom, koji će se ubuduće praviti po strogo propisanim pravilima, a sa osnovnom idejom da se sačuva tradicija, koja se u seoskim domaćinstvima ovog kraja vekovima prenosila s kolena na koleno.
Vlasnik jednog takvog domaćinstva, čija se porodica već šestu generaciju bavi mesarstvom, Miodrag Logožan, bio je jedan od glavnih inicijatora ideje o brendiranju, jer najbolje zna šta su specifičnosti vršačke šunke i kako se ona nekada pravila.
– Mi smo privilegovani što imamo puno vetrovitih dana, jer to ima izuzetno značajnu ulogu u procesu proizvodnje šunke. A ono što našem proizvodu daje specifičan i jedinstven ukus je drvo kleka, koje u našem kraju raste u izobilju, a koje stavljamo u dim – objašnjava Logožan.
Proizvodnja šunke sa geografskim poreklom, za razliku od prošlih vremena, sada mora biti usklađena sa pravilima opisanim u elaboratu, koja podrazumevaju da sve što je uključeno u proces proizvodnje (od uzgoja i klanja svinja do salamurenja, dimljenja i zrenja šunke) mora biti isključivo na teritoriji četiri opštine – Vršac, Bela Crkva, Alibunar i Plandište, koje su uključene u ovaj projekat.
– Moramo da uzgajamo samo rase landras, veliki jorkšir, durok i hemšir, dok hrana koju te svinje budu jele mora biti proizvedena isključivo na teritoriji ove četiri opštine. Zasad imamo samo jednu farmu u Banatskoj Subotici sa 648 krmača i jednu klanicu u Jermenovcima, koje ispunjavaju uslove elaborata. U narednom periodu ćemo raditi na omasovljenju i uzgoju svinja i proizvodnje šunke, u koje ćemo uključiti lokalno stanovništvo – kaže Zoran Rajković iz vršačkog „Agrozavoda“.
Ovako napravljena šunka već dogodine mogla bi da se nađe u specijalizovanim delikatesnim radnjama i ugostiteljskim objektima.
– Prvo planiramo da zadovoljimo potrebe lokalnog tržišta, kao i da vršačka šunka bude deo turističke ponude, koja će pored dokazanih vina, privući goste da dođu u naš kraj – dodaje Rajković.
Kada se posao bude razradio, Vrščani bi sa ovim proizvodom mogli da izađu i na strano tržište, pogotovo što su izdejstvovali najteži oblik zaštite geografskog porekla, koji je priznat i u EU.
Uzgoj svinja da se omasovi
Na teritoriji četiri južnobanatske opštine ima svega 5.000 svinja, od kojih je 800 umatičeno (zna im se poreklo, ime roditelja…). Na tako lošu situaciju u stočarstvu, pre svega svinjarstvu, uticala je nemarna državna politika, pa se pokretači ovog projekta nadaju da će bar uz pomoć lokalnih samouprava uspeti da omasove uzgoj svinja i vrate mesnu industriju na grane koje je nekad imala.
Novosti
