Prethodna godina je za domaću poljoprivredu bila čudna. S jedne strane suša je uzimala danak prinosima, s druge strane cene hrane su rasle. Rod je podbacio, a izvoz porastao, tačnije zarada od prodaje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na inostranom tržištu premašila je pet milijardi dolara, što nije zabeleženo u poslednjih dvadesetak godina
Dušan Radanović iz Čuruga, master ekonomista sa stadom od 450 ovaca, smatra da je prošle godine ovčarstvo bilo najisplativija grana stočarstva. ”Mislim na momentalnu cenu jagnjadi koja se kreće do 350 dinara sa PDV-om koju plaćaju otkupljivači. Poređenja radi, u odnosu na prethodnu godinu, cenovna razlika je nekih 150 dinara“, kaže poljoprivrednik iz Čuruga Dušan Radanović.
Zbog suše, znatno su pali prinosi šljive i višnje. U ratarstvu su najviše stradali kukuruz i soja, ali im je cena rasla. Kukuruz je poskupeo gotovo za trećinu, soja za čak 60 odsto.
“Dolazim sa terena koji je izuzetno sušan i peskovit, tako da su nam prinosi baš bili dosta loši. Cena je popravila malo situaciju, ali ne može da pokrije gubitak koji je nastao zbog slabog roda”, napomenuo je poljoprivrednik iz Gardinovaca Đorđe Bečelić.
Poljoprivrednici koji su čuvali pšenicu pri kraju godine mogli su da zarade i do 40% više nego u vreme žetve. Stručnjaci veruju da će ih to motivisati da više seju deklarisano seme. Sa tzv. semenom sa tavana nismo konkurentni u izvozu.
“Mi imamo problem sa kvalitetom. Ove godine smo imali dosta razgovora sa kompanijama iz regiona zbog širenja berze na tržište regiona. I upravo kao najveći problem srpske pšenice, izdvajaju kvalitet,” kaže Miloš Janjić sa novosadske Produktne berze.
Uprkos padu prinosa i izvozu oko četiri odsto manje količine, od izvoza poljoprivrednih proizvoda zarađeno je više nego bilo koje godine u protekle dve decenije.
”Količinski je izvoz ovih proizvoda manji za šest odsto, dok je vrednost izvoza povećana za 23 odsto. Kada govorimo o voću, koje je druga kategorija po značaju, tu je još zanimljivija situacija: pad je bio oko tri odsto, dok je vrednosno izvoz veći čak za 66 odsto. Ako govorimo o tome ko je najbolje prošao, delom su to proizvođači, delom trgovine. S druge strane, neko je to morao da plati – to su potrošači”, objašnjava Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.
Međutim, sada su na udaru poskupljenja i poljoprivrednici. Procenjuju da će zbog visoke cene i nestašice mineralnih đubriva, polovinu dobiti iz prošle godine uložiti u repromaterijal za predstojeću setvu.
