Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da ponište značajan deo očekivanog ovogodišnjeg ekonomskog rasta u Evropskoj uniji, dok bi poljoprivredna proizvodnja mogla da bude manja za tri do sedam odsto, procenjuje holandska banka Triodos
Prema novom izveštaju banke, poremećaji povezani sa visokim temperaturama mogli bi da smanje bruto domaći proizvod EU za oko jedan odsto, što odgovara ekonomskom gubitku od približno 180 milijardi evra.
Najveći deo štete, kako se navodi, posledica je pada produktivnosti rada zbog ekstremnih temperatura. Samo po tom osnovu gubitak BDP-a EU procenjuje se na oko 0,6 odsto.
Dodatni pritisak na evropsku ekonomiju stvaraju posledice suše na poljoprivredu, energetiku i transport.
„Više cene hrane, ograničena proizvodnja električne energije i skuplja struja, kao i problemi u drumskom, železničkom i saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima dodatno povećavaju štetu“, navodi Triodos, prenosi Rojters.
Francuska bi mogla da bude među najteže pogođenim zemljama. Prema proceni banke, ponovljeni toplotni talasi smanjuju njen BDP za oko 1,4 odsto, što bi na godišnjem nivou moglo da dovede do pada od oko 0,6 odsto.
Značajne ekonomske posledice očekuju se i u Italiji, Španiji i Belgiji, dok bi zemlje poput Poljske, koje su ove godine imale manje izrazitih toplotnih talasa, trebalo da pretrpe manju štetu.
Procene Triodosa posebno su značajne imajući u vidu relativno skroman očekivani privredni rast u Evropi. Evropska komisija za ovu godinu prognozira rast BDP-a EU od 1,1 odsto, dok Međunarodni monetarni fond očekuje rast ekonomije evrozone od 0,9 odsto.
Ukoliko se procene o šteti od ekstremnih temperatura ostvare, klimatski poremećaji mogli bi tako da „pojedu“ veliki deo očekivanog godišnjeg privrednog rasta, uz posebno izražene posledice za poljoprivredu i cene hrane.
Foto: Pexels
