Godina kojoj se broje zadnji dani, poljoprivrednicima u Srbiji, slažu se ratari i stočari, a takođe i stručnjaci, neće ostati u dobroj uspomeni. Pamtiće se, kako kažu, nezapamćena kombinacija suše, koja je uzela danak u većini kultura, a takođe i cene, koje su i pored toga što je prinos bio manji, ostale na niskom nivou.
Statističari su, nedavno, izašli sa podatkom da je ukupan rod ove godine umanjen, odnosno da je šteta poljoprivrede 30 odsto, a Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine, ocenjuje kako je samo pšenica donela prinos koji je bio na nivou očekivanog.
– Sve ostale kulture su značajno podbacile – ističe Bugarin. – Najviše problema ratari su imali sa kukuruzom, koji je naša najzastupljenija žitarica. Rod mu je čak za trećinu manji. Rod soje je umanjen i do 50 odsto, šećerne repe za 40 odsto…
Ovakvu situaciju sa prinosom, dodaje Bugarin, pratila je i cena poljoprivrnih proizvoda, koje su, iako je godina bila loša, a prinos znatno manji, smanjene u odnosu na prethodnu godinu.
– Ni stočari ne mogu da budu zadovoljni – kaže Bugarin.
– Vlasnike farmi svinja pogodio je uvoz svinjetine koji je uslovio pad cene i doveo do toga da posluju ispod nivoa isplativosti, dok vlasnici farmi muznih krava imaju ozbiljan problem jer je u prvih devet meseci ove godine uvoz mleka uvećan za 15 odsto, u odnosu na 2014.
Godinu po dobrom neće pamtiti ni Stipan Šarčević, ratar i stočar iz Starog Žednika, kod Subotice. Kako kaže, ulaganja u ratarsku proizvodnju su bila visoka, upravo zbog suše, a cena ih nije opravdala.
– Nažalost, imamo situaciju u kojoj nas cenovna politika tera u smanjenje prinosa, odnosno smanjenje količine mineralnog đubriva i nivoa agrotehničkih mera, pošto, jednostavno, za toliko ulaganja para nema – kaže Šarčević, koji je imao prinos od tri do 4,5 tone kukuruza po hektaru.
Godinom bi, kako ukazuje Bugarin, mogli da budu zadivoljni eventualno voćari i vinogradari. Voćari, jer imaju gotovo garantovan otkup svog roda, i plasman u Rusiju.
