Suša “obrala” kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu. Sunce ogrejalo zasade voća i povrća – prognozira se rekordan prinos jabuka od 350.000 tona. Bolji rod maline, jagode, trešnje, jabuke i grožđa, .
Visoke temperature i sušni period u julu i avgustu loše su uticali na kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu, procenjuje stručna služba Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu Privredne komore Srbije. Iako do žetve kukuruza ima još dosta vremena, stabljike su već ostale bez zelenih listova. Na smanjenje prinosa u velikoj meri, osim sušnog perioda, uticali su i neprimenjivanje agrotehnike u punoj meri, sortiment, kao i fizičke osobine zemljišta.
Kukuruz. Prema procenama, na području Srema smanjen je prinos kukuruza do oko 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, a 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek za Srem. U Južnom Banatu i na severu Bačke prinos je manji za oko 10-15 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, dok u ostalim delovima Vojvodine očekivani prinosi kukuruza odgovaraju ili su nešto veći u odnosu na višegodišnji prosek.
Soja. Vremenske neprilike u julu i avgustu ozbiljno su ugrozile rod soje. Procenjuje se da je na peskovitim terenima, kao što su Titelski breg, Subotička i Deliblatska peščara, prinos smanjen i do 10 puta u odnosu na prošlu godinu, dok je na području Srema niži do 60 odsto u odnosu na rod 2014. godine.
Za razliku od peskovitog tla, suša nije imala toliki uticaj na zemljište u Zapadnoj i Južnoj Bačkoj i Severnom Banatu, gde je soja u dobrom stanju i prinos nije manji od prosečnog višegodišnjeg.
Međutim, u centralnoj Srbiji, stanje ovih useva je u lošijem stanju. Područje PSS (poljoprivredna stručna služba) Loznica, na kojem je kukuruz zasejan na 15.000 hektara, imaće očekivani rod, manji za oko 30 odsto, dok će soje biti manje za oko 35 odsto u odnosu na 2014. godinu. U Mačvanskom okrugu očekuje se smanjenje prinosa kukuruza do 50 odsto, soje do 55 odsto u odnosu na prošlu godinu. Kolubarski okrug, sa šest opština, u čijoj setvenoj strukturi dominira kukuruz (zasejano oko 37.465 hektara), imaće smanjenje prosečnog roda od pet tona po hektaru, za trećinu. Smanjenje prinosa ove godine uzrokovao je toplotni talas, a prošle godine poplave. Proizvođači traže spas u siliranju kukuruza kako bi se rod iskoristio koliko je moguće, pa će ove godine biti znatno više površina sa kojih će se silirati kukuruz – oko 50 odsto, dok je uobičajeno oko 30 procenata površina).
Voće i povrće. Ove godine očekuje se dobar rod voća i povrća, prognozira se bolji rod maline, jagode, trešnje, jabuke i grožđa. Stanje zasada jabuka ukazuje da će ovogodišnji rod dati rekordan prinos do oko 350.000 tona. Vinogradi su u odličnom stanju i očekuje se dobar rod i odličan kvalitet zbog velikog broja sunčanih dana. U Šumadijskom okrugu, procenjuje se uvećanje roda šljive za oko 50 odsto, ali i lošijeg kvaliteta, dok su breskve zbog ubrzanog zrenja dale plodove nižeg kvaliteta.
Zlatiborski okrug zabeležio je dobar rod maline, naročito u zasadima gde je primenjena puna agrotehnika. Cena u otkupu je veoma povoljna – oko 210 dinara po kilogramu. Zasadi šljive u ovom okrugu su neujednačeni po pitanju roda. Suša nije pogodovala zrenju, dok su zasadi pod sistemima za navodnjavanje u odličnom stanju.
Povrtarske kulture imaće veći rod za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada su poplave uništile veliki deo zasada. Parcele pod sistemima za navodnjavanje su očekivano dobro prošle kroz sušni period – bez posledica smanjenja prinosa.
Proizvodnja suncokreta i suncokretovog ulja. Površine pod suncokretom ove ekonomske 2015/2016 godine su oko 170.000 hektara, sa kojih se očekuje prinos od 422.000 tona i proizvodnja suncokretovog ulja od 139.000 tona. Za domaću potrošnju u prehrambenoj industriji potrebno je oko 76.000 tona, a procenjuje se da će za izvoz biti opredeljeno oko 63.000 tona. Žetva suncokreta u Banatu, koja je počela polovinom avgusta, donosi i podatke o početnom prinosu, koji se kreće od dve do tri tone po hektaru.
Proizvodnja šećerne repe i šećera. Površine pod šećernom repom ove godine su znatno manje nego prošle i iznose oko 42.000 hektara, sa kojih se očekuje oko 2 miliona tona šećerne repe i proizvodnja oko 340.000 tona šećera. Za domaću potrošnju šećera planira se oko 100.000 tona, a za izvoz oko 230.000 tona.
Sve ovo nam govori da ćemo imati dovoljno ulja i šećera za sopstvene potrebe, kao i za izvoz, zaključuje se u izveštaju stručne službe Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu Privredne komore Srbije.
