Posle tri teške godine za poljoprivredu, mnogi proizvođači su se nadali da bi ova sezona mogla doneti bolji rod. Međutim, nakon prolećne suše, pojedine delove Bačke i Srema pogodio je grad, a prema tvrdnjama poljoprivrednika, na pojedinim parcelama šteta je potpuna

Najviše su stradali usevi u ataru Starog Žednika, Malog Beograda, Karađorđeva i okolnih mesta. Poljoprivrednici navode da su oštećeni pšenica, ječam, uljana repica, mak, kukuruz i suncokret, dok je u nekim delovima led bio veličine oraha.

Marko Gabrić iz Starog Žednika kod Subotice kaže da je u jednom delu atara šteta stopostotna. „Žito, uljana repica, mak, ječam… totalna šteta. Ostala je samo slama i pokoje zrno, a za dve nedelje je trebalo da se skida pšenica“, kaže Gabrić.

Prema njegovim rečima, njegov gubitak iznosi oko 30.000 evra, ali dodaje da nisu sve parcele koje obrađuje pogođene gradom. Ipak, ima proizvođača kojima je, kako kaže, čitava proizvodnja bila upravo na strani atara koju je zahvatilo nevreme.

„Nekome je čitava proizvodnja na toj strani na kojoj je pao grad. Neće imati od čega da žive“, napominje Gabrić, koji je i član Udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Subotice.

Kako navodi, posebno je pogođen potez od Žednika do Malog Beograda prema Bačkoj Topoli. Postoji mogućnost da se kukuruz na pojedinim parcelama delimično oporavi, ali je za presejavanje, kaže, kasno, a neizvesno je i da li će tokom leta biti dovoljno padavina.

Suncokret teško stradao u Karađorđevu

Prema rečima poljoprivrednika Z. V. iz Karađorđeva, šteta na suncokretu iznosi od 40 do 60 odsto, a stabljike su polomljene.

„Gadno su stradali i kukuruz i ječam, ali sa suncokretom je katastrofa. Zelena pšenica možda može da se oporavi“, kaže ovaj proizvođač.

Dodatni problem za većinu paora jeste to što usevi nisu osigurani. Z. V. navodi da se u njihovom kraju usevi retko osiguravaju, pre svega zbog loših iskustava sa procenom štete.

Slično ocenjuje i Gabrić, koji kaže da su mnogi proizvođači prestali da osiguravaju useve jer u tom delu atara desetak godina nije bilo grada.

„Kod proizvođača postoji nepoverenje prema osiguravajućim kućama. Loše se procenjuje šteta, a cena osiguranja je prilično visoka kada se ne desi ništa. Naravno, kada se desi, kao sada, onda nije previsoka cena“, kaže Gabrić.

Suša pa grad: još jedna teška sezona za sever Bačke

Sever Bačke je ovog proleća već bio pogođen sušom, četvrtu godinu zaredom. Gabrić ukazuje da je nivo vode na bačkotopolskom jezeru za oko dva metra niži nego pre nekoliko godina.

Na pitanje da li poljoprivrednici očekuju pomoć opštine ili države, odgovara da za sada nemaju velika očekivanja.

„Kao udruženje ćemo poslati upit opštini da vidimo da li možemo da očekujemo neku pomoć. Ali sve ove godine država ne prepoznaje sušu, pa ne znam što bi prepoznali grad. Ali naša je greška što se nismo osigurali“, navodi on.

Liga socijaldemokrata Vojvodine pozvala je pokrajinsku vladu da hitno proglasi vanredno stanje na severu Bačke i drugim delovima Vojvodine koji su pretrpeli štetu.

„Zahtevamo momentalni izlazak komisija za procenu štete na teren i isplatu stopostotne odštete za uništene poljoprivredne površine“, saopštila je ta stranka.

Galetin: Od vremenskih nepogoda nema sigurne zaštite

Agroekonomista Žarko Galetin ocenjuje da od ovakvih vremenskih nepogoda gotovo da nema odbrane, a da je jedini finansijski način zaštite proizvođača osiguranje useva.

„Tu nema odbrane, ne možete predvideti vremenske nepogode, a ne možete ni preduzeti mere koje bi sprečile štetu. Protivgradni sistemi nisu pouzdani, to nije sigurna zaštita“, kaže Galetin.

On dodaje da razume nepoverenje proizvođača prema osiguranju, naročito zbog ranijih iskustava sa procenom štete, ali smatra da su procedure u međuvremenu donekle unapređene.

Prema njegovim rečima, u ovakvim slučajevima najčešće je reč o lokalnim nepogodama koje nanose ogromnu štetu proizvođačima čije parcele pogode, ali ne moraju značajnije uticati na ukupan rod.

„Kada gledamo ukupnu proizvodnju, ova kiša je dobro došla svim usevima, a posebno pšenici koja je u fazi nalivanja zrna. Sada bi najbolje bilo da se prolepša vreme do kraja juna, kako bi pšenica sazrela. Tamo gde je grad pogodio, šteta je velika, ali gde ga nije bilo, kiša je dobro došla da natopi zemlju“, zaključuje Galetin.