Nedostatak vlage u zemljištu, posle slabih padavina tokom marta i aprila, sve ozbiljnije brine poljoprivrednike širom Srbije. Prema njihovim ocenama, ugroženi su ne samo prolećni usevi, već i pšenica zasejana jesenas, kojoj je u ovoj fazi razvoja voda presudna za formiranje prinosa
Ratar iz okoline Subotice Miroslav Matković kaže da je poslednja kiša pala pre tri nedelje, i to svega oko pet litara po kvadratnom metru.
„Pšenica vlatava i sada joj treba voda da napuni zrno. Ako kiša padne za nedelju dana, rod još može da se spase, ali prognoze nisu optimistične. Ako ne bude padavina u tom roku, prinos bi, prema trenutnim procenama, mogao da bude manji 20 do 30 odsto”, rekao je Matković za Betu.
Poljoprivrednici u tom kraju strahuju da bi prinos mogao da se svede na četiri do pet tona po hektaru, što je znatno manje od dobrog roda.
Slična situacija je i u okolini Požarevca. Nedeljko Savić kaže da pšenici nedostaje vlaga upravo u trenutku kada počinje da cveta, zbog čega donji listovi već žute. Dodatni problem predstavljaju štetočine, od ptica i insekata do skakavaca.
„Ne znamo šta da radimo. Odlučili smo da pšenicu ne prskamo pesticidima jer kada nema dovoljno vlage u zemlji, biljka preko lista može da povuče više hemije”, naveo je Savić.
On ističe da je ovo već treća sušna godina i da ni stariji meštani ne pamte da u martu i aprilu gotovo da nema kiše i da budu ugrožene čak i jesenje kulture. Na svom gazdinstvu posejao je 80 hektara pšenice, 70 hektara suncokreta i 50 hektara kukuruza, ali kaže da kukuruz, iako je nikao, sada slabo napreduje.
Na problem nedostatka vode ukazuju i proizvođači iz južnog Banata. Jovica Jakšić iz Bavaništa kaže da nema dovoljno ni podzemnih voda u bušotinama, pa je punjenje prskalica za tretmane postalo otežano i sporo. Kako navodi, suvi su i kanali, što dodatno komplikuje navodnjavanje i obavljanje agrotehničkih mera.
U okolini Kraljeva nedavna kiša od 12 do 16 litara po kvadratnom metru pomogla je da kukuruz počne da niče, ali su vetar i visoke temperature brzo isušili površinski sloj zemljišta. Poljoprivrednik Peđa Veljković kaže da je za nastavak vegetacije neophodna nova kiša, posebno jer neuobičajeno jak vetar dodatno „izvlači” vlagu iz zemlje.
U Ražnju kod Paraćina, prema rečima Zorana Stojanovića, usevi još nisu u neposrednoj krizi, ali bi bez novih padavina mogli biti ugroženi i ratarski usevi i voće. On upozorava da je šljiva ove godine dobro rodila, nakon što je prošle godine mraz uništio rod, ali da joj je sada potrebna vlaga kako bi se rod održao. Upitno je, dodaje, i drugo košenje deteline, ako uskoro ne bude kiše.
Sve izraženiji problem, međutim, nije samo trenutni manjak padavina, već i nizak nivo podzemnih voda nakon više sušnih sezona. Na jugu Srbije, u okolini Leskovca, poljoprivrednik Boban Gligorijević kaže da u starim bunarima, dubokim do desetak metara, već nekoliko godina nema vode, pa se voda traži na većim dubinama.
Ratarske kulture u okolini Leskovca, kako navodi, još nisu u krizi zahvaljujući nedavnoj slaboj kiši, ali proizvođači upozoravaju da bi bez obilnijih padavina posledice suše mogle da se prošire na veliki deo ovogodišnje proizvodnje.
