Produženi period bez padavina i ekstremno visoke temperature već ostavljaju teške posledice na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Prema oceni profesorke Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Marije Ćosić, situacija je toliko ozbiljna da bi suša trebalo da bude proglašena elementarnom nepogodom
Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Marija Ćosić ocenila je da bi ovogodišnje suše morale biti proglašene elementarnom nepogodom, budući da će se period bez padavina i sa visokim temperaturama produžiti sve do kraja septembra. Kako je navela, najugroženiji su delovi istočne i južne Srbije.
– Kada govorimo o Vojvodini, tamo su temperature visoke, ali većinska proizvodnja odvija se na dubokim zemljištima koja dobro akumuliraju i čuvaju vlagu. Ona poseduju zemljišni rezervoar koji može duže da zadržava vodu. Međutim, na plićim zemljištima u južnoj i istočnoj Srbiji situacija je znatno teža i proizvodnja je u ozbiljnom problemu – izjavila je Ćosićeva za Tanjug.
Ona je upozorila da se u biljnoj proizvodnji očekuju gubici veći od 50 odsto, a u slučaju male ponude, cene će biti visoke.
– Čini mi se da će, kada govorimo o strateškim kulturama poput kukuruza, cene biti izuzetno visoke. Slično se dešava već sa voćem – trešnjama i višnjama – čiji su prinosi smanjeni, pa su i otkupne cene značajno porasle. Očekujemo da će se isti trend nastaviti i kod drugih voćarskih kultura, jer ih ima sve manje – dodala je ona.
Govoreći o merama prilagođavanja klimatskim promenama, Ćosićeva je naglasila da bi to trebalo da bude državni i strateški projekat, s obzirom na to da zahteva velika ulaganja.
– Kada je u pitanju navodnjavanje, potrebno je formirati udruženja korisnika vode i sprovoditi navodnjavanje tamo gde je to moguće. Često se dešava da ljudi gaje biljne kulture u područjima gde nema uslova za navodnjavanje. Ono što naši poljoprivrednici već primenjuju jeste izbor sorti i hibrida tolerantnijih na sušu, kao i kultura koje imaju kraći vegetacioni period i završavaju kritične faze razvoja pre nego što nastupe ekstremni vremenski uslovi – objasnila je Ćosićeva.
Navela je da kanalska mreža na Dunavu ima kapacitet za navodnjavanje čak pola miliona hektara, ali se trenutno koristi na svega 85.000 hektara.
– Područje južno od Save i Dunava jeste pokriveno kanalskom mrežom, ali nam problem predstavljaju erozije i bujične poplave, jer su ti kanali često zatrpani i preinačeni u obradivo zemljište. Rekonstrukcija te mreže morala bi da bude jedan od budućih projekata, kako za odbranu od poplava, tako i za zaštitu od suša – rekla je Ćosićeva.
Dodala je da je u područjima koja nemaju pristup vodi neophodna pomoć države u izgradnji akumulacija i uvođenju navodnjavanja kao interventne mere.
– Interventno navodnjavanje je ključno u sušnim periodima, odmah nakon setve, kako bi biljka uopšte nikla. Posebno je važno u fazama kada su biljke najosetljivije, a to je kod čak 99 odsto biljnih vrsta upravo u periodu cvetanja i plodonošenja – objasnila je Ćosićeva.
Zaključila je da će suše biti sve učestalije i da se posledice klimatskih promena već jasno osećaju.
– Maj i jun su nekada bili meseci sa najviše padavina, ali to više nije slučaj. Klimatski obrasci se menjaju i moramo se ozbiljno pripremiti za nove uslove proizvodnje – poručila je profesorka Ćosić.
