Suše se stabla voćki u Srbiji, prinosi manji do 15 odsto
Neočekivano visoke temperature u Srbiji odneće 10 do 15 odsto prinosa u voćarstvu. Klimatske promene ne samo da stvaraju ožegotine na plodovima i lišću, već se u pojedinim delovima Srbije suše i cela stabla
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da, osim suše, na smanjenje prinosa u voćarstvu najviše utiču zimske niske temperature, kao i prolećni mrazevi gde Srbija izgubi godišnje i do 150 miliona evra.
“Suše će uticati na smanjenje prinosa od 10 do 15 procenata, što je veliki udeo od ukupnih 1,5 miliona tona, a to je značajan gubitak. Već je došlo do velikih klimatskih promena. Ja sam još 2012. godine uticao na to da se postavljaju savremeni zasadi koji će, kada je reč o voćarstvu, biti prilagođeni klimatskim promenama”, ističe Keserović.
On smatra da je u prilagođavanju klimatskim promenama neophodno pri podizanju zasada postaviti protivgradne mreže koje štite ne samo od grada, već i od ožegotina.
“Mi u Srbiji nismo imali pojave ožegotina na plodovima, ni na listovima i mladarima. Došlo je do toga da imamo poslednjih deset godina više temperature u januaru i februaru, a onda dođe do prolećnih mrazeva, leti nas sačekaju temperature više od 40 stepeni Celzijusa. Moja preporuka je da se prilikom podizanja zasada vodi računa o uslovima, kao i o voćnim sortama koje su prilagodljive tim uslovima. U Vojvodini su, na primer, pokušali sa proizvodnjom maline, ali je došlo do ožegotina na izdancima, pa i na plodovima”, objašnjava Keserović.
On dodaje da je moguće kod nekog voća, kao što je kruška, saditi sorte kod kojih nema pojave ožegotina. Kod nas je najviše zastupljena vrsta Konferans koja nije otporna na velike vrućine.
“Mi se u Srbiji od suše štitimo postavljanjem protivgradnih mreža i navodnjavanjem. Srbija navodnjava jako male površine, prema nekim procenama oko tri odsto, mada smatram da to ne ide preko 2,7 procenata. Kada je reč o voćarstvu, navodnjava se svega 12-13 procenata površina pod zasadima. Bez navodnjavanja i protivgradnih mreža neće biti moguće baviti se poljoprivredom”, ocenjuje profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
“Neverovatno je da pored velikih reka kao što su Sava i Dunav mi nemamo adekvatno i dovoljno navodnjavanje, da nemamo sistem akumulacije gde bi se skupljala voda. One države koje na vreme shvate da moraju što pre da prilagode tehnologiju klimatskim promenama imaće primat na tržištu”, zaključuje Keserović.
