Među malobrojnim izvoznicima iz naše zemlje na tržište Amerike već godinama se ističe mala firma “Van Drunen farms – Evropa” (VDFE) iz Banatskog Karađorđeva.
Proizvodni pogon istoimene kompanije iz Čikaga, koju su krajem 19. veka osnovala braća, emigranti iz Holandije, i na američko tle preneli proizvodnju začinskog bilja, sa radom u Banatskom Karađorđevu startovao je 2004. Za podizanje fabrike u Srbiji, američki biznismeni opredelili su se svojeveremeno najviše zbog naših komparativnih prednosti u odnosu na konkurenciju. Ovo ulaganje od 13 miliona dolara, i dalje je jedna od najvećih američkih investicija u našoj zemlji.
– Fabrika VDFE u B. Karađorđevu jedina je van SAD. Prvi smo na ovim prostorima počeli da se bavimo preradom voća i povrća tehnikom liofilizacije. Reč je sušenju proizvoda iz smrznutog stanja koji kasnije pri upotrebi zadržavaju sto odsto nutritivne vrednosti. Ovo je, inače, najskuplji vid prerade voća i povrća – objašnjava, za “Novosti”, Nenad Arsenov, generalni direktor VDFE.
Osušeni specijaliteti, čija cena nije mala, najviše se koriste u razvijenim zemljama. Fabrika iz B. Karađorđeva svoju kompletnu godišnju proizvodnju od 3.000 tona voća i povrća plasira u izvoz. Više od 90 odsto na američko tržište, a ostatak u Veliku Britaniju, Nemačku, Švajcarsku, u poslednje vreme i Rusiju.
– Uglavnom su to jagode, maline i višnje, a od povrća prerađujemo superslatki kukuruz šećerac, grašak, zelenu boraniju, karfiol i brokoli. Oko 20 odsto odnosi se na organske proizvode, a stalno nastojimo da ovaj procenat povećamo, jer je trend u svetu okretanje zdravoj hrani – naglašava Arsenov.
VDFE nema svoju primarnu proizvodnju, već sirovine nabavlja od kooperanata. Nažalost, najmanje iz Srbije. Od domaćih proizvođača uglavnom se otkupljuju višnja i malina, i to ne više od 20 odsto ukupne produkcije. Voće se uglavnom uvozi iz Poljske, Grčke i Belgije, a povrće skoro isključivo iz Mađarske.
– Jagode nabavljamo čak u Poljskoj, a bili bismo najsrećniji kada bi se proizvodile i u fabriku stizale sa domaćih polja. U Srbiji, inače, imamo kvalitetno voće i povrće, recimo, breskve, ali nevolja je što kod proizvođača izostaje sistem standardizacije i kontrole – predočava Arsenov.
Problem se uglavnom javlja pri upotrebi pesticida. Dodatno ga opterećuje različita regulativa u SAD i Evropi. Pa, zaista treba mnogo napora i strpljenja da proizvođači ispune stroge standarde, koji bi im omogućili plasman kod VDFE, time prodor na veliko, ali i probirljivo američko tržište.
– Reč je o izuzetno oseljivoj stvari. Svaki kontingent voća i povrća šaljemo na analizu u akreditovanu laboratoriju u Nemačkoj. Dobavljači, osim što sami ispunjavaju sve norme i standarde, dodatno su izloženi našoj i međunarodnoj kontroli. To treba da imaju u vidu potencijalni kooperanti iz Srbije, koji bi mogli da dobiju šansu da izvoze voće i povrće u SAD u značajnim količinama – kaže čelnik kompanije VDFE, čiji godišnji izvoz dostiže oko šest miliona evra.
Vratio se iz Amerike
Mladi Novosađanin Nenad Arsenov predvodi menadžment VDFE već treću godinu. Živeo je i školovao se u SAD, na Univerzitetu Džordžija. Vratio se u Srbiju i pronašao sebe u biznisu u zabitom banatskom selu. – Nisam sigurno pogrešio što sam se vratio, zadovoljan sam – odgovara na naše pitanje simpatični ekonomista iz Novog Sada.