Aktivni nadzor na farmama, brzo otkrivanje zaraženih grla i njihovo bezbedno uklanjanje ključni su za zaustavljanje afričke kuge svinja. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da se poznate biosigurnosne mere ne primenjuju dovoljno dosledno, dok broj zaraženih gazdinstava i eutanaziranih životinja nastavlja da raste

Za efikasno suzbijanje afričke kuge svinja neophodno je da veterinarske službe aktivno nadziru zdravstveno stanje životinja na farmama, brzo otkrivaju zaražena grla i obezbede njihovo bezbedno uklanjanje, ocenio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Branislav Stanković.

On je upozorio da nije siguran da se propisane mere dosledno primenjuju i ocenio da od pojave bolesti u Srbiji 2019. godine nije urađeno sve što je bilo potrebno da bi se sprečilo njeno ponovno širenje.

– Mere nisu nove. Poznate su još iz vremena suzbijanja klasične kuge svinja i trebalo ih je odmah, dosledno i uporno primenjivati – rekao je Stanković, profesor zdravstvene zaštite domaćih životinja i biosigurnosti u stočarstvu.

Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, afrička kuga svinja registrovana je u osam okruga, 13 opština i 61 naseljenom mestu, na ukupno 821 gazdinstvu. Od početka 2026. godine uginulo je ili je eutanazirano 33.850 svinja.

Za afričku kugu svinja trenutno ne postoji vakcina, pa se mere kontrole zasnivaju na ranom otkrivanju bolesti, eutanaziji zaraženih i ugroženih životinja, dezinfekciji i sprečavanju daljeg prenošenja virusa.

Kontrola divljih svinja samo deo rešenja

Stanković je naveo da populaciju divljih svinja treba držati pod kontrolom, ali da ograđivanje lovišta nije dovoljno. Prema njegovim rečima, potrebno je istovremeno primenjivati čitav niz biosigurnosnih mera, jer zaražene životinje mogu preći i sa teritorije susednih država.

– Rešenje nije uništavanje svih divljih svinja, jer bi se time narušio ekološki lanac. Afrička kuga svinja je složen problem koji zahteva koordinisano delovanje veterinarskih službi, lovaca, uzgajivača i drugih nadležnih institucija – rekao je Stanković.

On je kritikovao i način upravljanja Upravom za veterinu, navodeći da ta institucija od 2011. godine nema direktora u punom mandatu, već se na njenom čelu smenjuju vršioci dužnosti.

Uginule životinje moraju se prevoziti u zatvorenim vozilima

Kao poseban problem Stanković je izdvojio prevoz uginulih i eutanaziranih životinja, navodeći da se one, prema informacijama kojima raspolaže, i dalje prevoze u otvorenim kamionima.

– Još iz vremena klasične kuge poznato je da se uginule životinje moraju prevoziti u hermetički zatvorenim vozilima i neškodljivo uklanjati, najbolje u kafilerijama – rekao je on.

Odlaganje životinjskih ostataka na neadekvatnim lokacijama, upozorio je Stanković, povećava opasnost da ptice, divlje životinje, vozila ili kontaminirana oprema prenesu virus na druga gazdinstva.

Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali izaziva velike gubitke u svinjarstvu jer se lako prenosi, dugo opstaje u životnoj sredini i može dovesti do uginuća velikog broja životinja.