Približno svako četvrto domaćinstvo Srbiji poseduje poljoprivredno gazdinstvo dok gotovo svaki peti stanovnik ima stalnu ili povremenu aktivnost u poljoprivredi. Ovo je pokazala studija o radnoj snazi i aktivnostima poljoprivrednih gazdinstava, predstavljena danas.

“Više od 326.000 porodičnih poljoprivrednih domaćinstava, što je 52 odsto od ukupno registrovanih u Srbiji, nema drugih prihoda osim poljoprivrede”, kazala je profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Natalija Bogdanov – jedna od autorki studije na osnovu podataka iz popisa poljoprivrede iz 2012. godine.

U Srbiji je u poljoprivredi angažovano 1,4 miliona ljudi, a najveći broj članova porodičnih gazdinstava, 47 odsto, radi na imanjima veličine od dva do 10 hektara, a oko 43 odsto na imanjima do dva hektara.

“To pokazuje da postoji visoka koncentracija radne snage na porodičnim gazdinstvima čija je veličina takva da može da obezbedi egzistencijalni minimum, što jasno upozorava na relativno nisku produktivnost poljoprivrede na porodičnim gazdinstvima”, rekla je ona.

Najveći deo poljoprivredne radne snage na porodičnim gazdinstvima u Srbiji čine članovi porodice ili rođaci, njih oko 56 odsto, navodeći da to ukazuje na veliku količinu neformalnog rada koji se angažuje na tim posedima uz pomoć srodničke radne snage.

“Blizu 33 odsto nosilaca gazdinstava je starije od 65 godina, dok je mlađih od 35 godina samo pet procenata, što pokazuje da se svojinska transformacija, odnosno prenošenje vlasništva nad gazdinstvom na mlađe ljude odvija sporo i da preovlađuju tradicionalni kulturološki modeli, gde je nasleđivanje gazdinstva prisutnije od
fizičke deobe ili kupoprodaje”, rekla je Bogdanov.

U Srbiji 60 odsto onih koji upravlljaju gazdinstvima steklo je znanja isključivo kroz praksu, dok je manje od pet procenata je završilo srednju školu.

Ona je ukazala i na to da žene među nosiocima gazdinstava čine svega 17,3 procenata, a među menadžerima gazdinstva samo 16 procenata, iako su one, sa 63 odsto, većina među onima koji se neposredno bave radom na imanju.

Istraživanje je pokazuje da na poljoprivrednim gazdinstvima veliki broj ljudi radi mali broj sati, što, kako je navela, pokazuje nisku produktivnost, dominaciju radno ekstenzivnog tipa poljoprivrede, te da je znatan deo gazdinstava upućen na dodatne prihode iz nepoljoprivrednih izvora ili iz drugih sektora.

Prihode od drugih profitabilnih aktivnosti sa gazdinstava ima 78.301 registrovano domaćinstvo što je 12,4 odsto ukunog broja
registrovanih.

Bogdanov je navela da u centralnoj Srbiji dominira proivodnja mleka i voća, a u Vojvodini iznajmljivanje mehanizacije. Kako je objasnila, za gotovo 63 odsto gazdinstava ta dodatna aktivnost donosi manje od 20 odsto njihovih ukupnih prihoda.

Koautorka studije, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Marija Babović, kazala je da će istraživanje pomoći da se sagleda stanje i omogući kreiranje nove politike poljoprivrede i razvoja sela, kao i da se poljoprivredna radna snaga upotrebi produktivnije.

Beta