Sve je veći strah od onoga što se naziva ”toplotna inflacija“ – gubitka osnovnih useva izazvanih klimatskim promenama zbog kojih bi cene hrane ove jeseni mogle da dostignu nove maksimume, produbljujući krizu troškova života
U Bosni i Hercegovini i Srbiji poljoprivrednici traže od svojih vlada da im pomognu da spasu useve koji su uglavnom uništeni sušom i visokim temperaturama.
U Srbiji su blokade puteva trajale osam dana jer su poljoprivrednici bili nezadovoljni cenom suncokreta.
Situacija sa nezadovoljnim poljoprivrednicima i uništenim usevima je slična širom Evrope, gde se očekuje pad prinosa zbog toplotnih talasa i suša, što će pogoršati uticaj rata u Ukrajini na cene hrane.
Sve je veći strah od takozvane ”toplotne inflacije“ – gubitka osnovnih useva uzrokovanih klimatskim promenama zbog kojih bi cene hrane ove jeseni mogle da dostignu nove maksimume, produbljujući krizu troškova života.
EU predviđa pad prinosa kukuruza, suncokreta i soje za oko osam do devet odsto zbog vrućeg vremena širom kontinenta.
Ujedinjene nacije upozoravaju da su potrebne održive i efikasne tehnike upravljanja poljoprivredom da bi se uzgajalo više hrane na manje zemlje i sa manje vode, a ljudi moraju da promene svoje odnose sa hranom, stočnom hranom i vlaknima – prelaskom na biljnu ishranu i smanjenjem potrošnje životinja, piše Radio Slobodna Evropa.
Nekoliko udruženja poljoprivrednih proizvođača u Bosni i Hercegovini zatražilo je da se na nacionalnom nivou proglasi elementarna nepogoda zbog suše.
Zahtev je upućen u petak, 12. avgusta, a zajednički su ga usaglasili predstavnici udruženja iz svih delova Bosne i Hercegovine dan ranije na sastanku u Bijeljini.
Poljoprivrednici tvrde da je šteta na prinosu zbog suše veća od 50 odsto, a da ni entitetske ni državne institucije ne rade dovoljno na suzbijanju štete, zbog čega je jesenja setva upitna.
Poljoprivrednici ističu da za sada neće u proteste, ali da se taj stav može promeniti ukoliko ne bude odgovora od države.
Savo Bakajlić je ove godine obavio setvu na ukupno 30 hektara, od čega je polovina zasejana kukuruzom.
Za Radio Slobodna Evropa kaže kako je ovogodišnja setva bila ”najskuplja“ otkad se bavi poljoprivredom, a sa velikim podbačajem roda zbog suše.
”Kukuruz je spaljen. Ja ću sledeće nedelje pokušati da ga prikupim bar za silažu za to malo stoke, a sve ovo ostalo će biti podbačaj, mislim za oko 80 odsto“, naveo je Bakajlić. Ovaj poljoprivrednik navodi da razmišlja i o prestanku aktivnog bavljenja poljoprivredom.
Evropa ima iste probleme
Suša na reci Rajni sve više opterećuje lance snabdevanja i stvara nove probleme nemačkoj ekonomiji.
Nedostatak padavina u poslednjih nekoliko meseci znači da teretni brodovi sada prevoze lakše terete, troškovi transporta rastu, a ekonomski i energetski rizici se dodatno pogoršavaju, pišu svetski mediji.
Nivo Rajne, naglašava britanski javni servis Bi-Bi-Si, još nije pao na najniži zabeleženi nivo – kada je u oktobru 2018. iznosio 25 centimetara – iako prognoze ukazuju da će vodostaj nastaviti da pada.
EU predviđa da će prinosi kukuruza, suncokreta i soje pasti za oko 8 do 9 procenata zbog vrućeg vremena širom kontinenta. Zalihe jestivog ulja i kukuruza već su bile pod pritiskom, jer je Ukrajina veliki proizvođač, a Rusija je blokirala izvoz.
Veliki delovi Evrope bili su pogođeni sušom i vrućim vremenom poslednjih sedmica, uključujući Španiju, južnu Francusku, centralnu i severnu Italiju, centralnu Nemačku, severnu Rumuniju i istočnu Mađarsku.
