Jedan od glavnih razloga zbog kog su domaći proizvođači počeli da smanjuju površine pod šećernom repom je to što ne mogu da ostvare odgovarajuću zaradu od proizvodnje ove ratarske kulture. Na manji profit utiče pre svega pojava truleži u korenu repe. Neki od faktora su i niska cena šećera na svetskom tržištu i neravnopravan odnos šećerana prema proizvođačima repe
Vađenje šećerne repe uveliko je u toku na domaćim parcelama. U Srbiji je iz godine u godinu sve manje proizvođača šećerne repe. Površine pod slatkim korenom su u poslednjih desetak godina prepolovljene pa tako ove godine kraljica ratarskih kultura zauzima jedva 29.000 hektara.
Koliki će ovogodišnji prinosi biti, umnogome zavisi od vremenskih uslova, navodi agronom Živko Vasin iz zemljoradničke zadruge “Žunji-Silak” u Temerinu. Ta zadruga pod šećernom repom ima 350 hektara. Prinosi ove biljke u toj zadruzi ove godine iznose oko 55 tona po hektaru.
“Osim agrotehnike, na prinose veliki uticaj imaju i vremenski uslovi. Prvi rezultati, koje smo dobili i ostvarili ove godine, su na nivou proseka. Imamo tu negde oko 55 tona po hektaru plative repe. Međutim, počeci vađenja nisu one površine sa kojih očekujemo maksimalne rezultate tako da, kako kampanja bude odmicala, očekujemo sve bolje rezultate,” navodi Vasin.
Na smanjenje površina pod šećernom repom u ovoj zadruzi veliki uticaj imala je trulež koja je prošle godine znatno otežala proizvodnju ove biljke u pomenutoj zadruzi.
“Došlo je do umanjenja površina. Konkretno, u našoj zadruzi to jeste prepolovljeno. Jedan od bitnih i možda najbitnijih razloga je ta trulež na koju trenutno nemamo adekvatan odgovor u proizvodnji kraljice polja,” objašnjava Vasin.
U šećerani u Vrbasu, koja posluje u okviru kompanije “Sunoko”, vađenje šećerne repe počelo je pre malo više od dve nedelje. Ugovoreno je 11.800 hektara pod ovom biljkom, a očekuje se da će biti prerađeno oko 700.000 tona šećerne repe.
Direktor sirovinskog sektora te šećerane Rade Miljević potvrđuje da su u toku prošle godine mnogi ratari odustali od proizvodnje šećerne repe upravo zbog truleži korena repe.
“Znamo da ko bude proizvodio šećernu repu da može da ostvaruje profit. Međutim, dosta njih je odustalo prošle godine zbog te truleži, ali smo se mi sada angažovali, putem nauke i stručnih savetovanja i tražimo rešenje i trudimo se da nekako nađemo način da tu trulež sabijemo i da ljudi počnu da seju neke veće površine pod šećernom repom. Moj neki lični stav je da mi dođemo do nekih 45.000 hektara. To bi bilo dobro i za druge šećerane, da odrade dobre kampanje i da imamo dosta šećera,” poručuje Miljević.
U toj šećerani navode da procenat šećera u korenu oko 15,8 odsto u proseku što je, kako kažu, više u odnosu na prošlu godinu. Cena ove biljke je već unapred dogovorena i iznosi 34 evra po toni bez PDV-a.
