Cena tovljenika ponovo je pala i proizvođači u okolini Sombora kažu da je trenutno oko 160 dinara. Boljoj ceni ne nadaju se ni u narednom periodu. Cenovne oscilacije i to što se godinama tov ne isplati, razlog je što su obori sve prazniji.
Cenovni udar, kada su cene tovljenika dostigle i 200 dinara, somborski proizvođači nisu ni osetili, jer su za tovljenike dobijali najviše 180 dinara. Oni koji su čekali bolju cenu sada su ponovo na gubitku, jer je cena ponovo pala, i to na 160, 165 dinara za kilogram.
“Cena je bila 170 dinara tri dana, sada je 160 i padaće i dalje, a evo godinu i po dana je 100, 120 dinara. I mi smo neke ture prodali po 110 i koji je onda interes krenuti u neku proizvodnju, koja je definitivno ne sigurna”, kaže Tomislav Vuković, poljoprivrednik iz Gradine.
“Četiri godine ništa, stalno smo na gubitku. Na cenu od 100 dinara, to je bio čist gubitak. Onda dođe da se može zaraditi nešto i onda se tu neko ili nešto umeša, dođe uvoz i cena opet pada dole”, kaže Franja Parčetić, poljoprivrednik iz Gradine koji je odustao od tova svinja i u oborima trenutno ima samo dva priplodne krmače za sopstvene potrebe.
Od tova polako odustaje i Nenad Radin iz Stapara, koji ima kapacitete da godišnje preda oko 600 tovljenika. Umesto proizvodnje tovljenika, okreće se proizvodnji priplodnog materijala.
“U zadnjih pola godine, godinu takve promene, nagle padove i skokove cena, ne pamtimo mi proizvođači. Mi seljaci polako smo zbog niske cene odustajali od tova, a kako i ne bi, kada smo po tovljeniku gubili 5.000 dinara. Pa i jeste tov smanjen za oko 50 posto, jer mnogi nisu mogli to da izdrže. Ja se polako okrećem proizvodnji priplodnog materijala, gde država daje subvencije od 7.000 dinara po krmači i jedino tako jedva preživljavam”, ističe Radin.
Marijan Vuković iz Gradine seća se vremena kada je držao po 10 krmača i još kupovao prasiće za tov.
“Danas imam samo jednu krmaču za nas. Stočarstvo stalno opada, jer ljudi ne mogu konkurisati cenama po kojima se uvoze polutke i meso iz Evropske unije”, objašnjava Vuković.
U celoj ovoj priči oko skoka cene tovljenika, poljoprivrednicu su opet prošli najgore i ta višegodišnja nesigurnost razlog je što su obori sve prazniji. Kažu slika bi bila drugačija kada bi postojala strategija razvoja stočarstva i kada bi se proizvodnja mogla planirati sa nekom izvesnošću.
Šta o cenama kažu otkupljivači i mesari, hteli smo i to da čujemo, ali pred kamere nisu želeli. Kažu, nestašice mesa nema, a cene, po njima, prate rast cena žive stoke.
