Industrija proizvodnje veštačkih đubriva se suočava sa sve strožim ekološkim standardima, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou. Evropski zeleni plan teži smanjenju upotrebe veštačkih đubriva zbog njihovog doprinosa emisiji gasova sa efektom staklene bašte i zagađenju vode
Srpska hemijska industrija izvozi na zahtevno tržište Evropske unije 69 odsto proizvodnje, dok je u 2023. godini spoljnotrgovinska razmena proizvoda koje pokriva ovaj sektor iznosila devet milijardi evra, što čini 13,8 odsto ukupne razmene. U tom periodu izvoz proizvoda koje pokriva hemijska industrija iznosio je 3,9 milijardi evra, a uvoz je dostigao 5,1 milijardu evra.
Proizvodnja azotnih jedinjenja, posebno amonijaka, veoma je energetski intenzivna i direktno zavisi od prirodnog gasa kao osnovne sirovine. Cena gasa na globalnom nivou ima direktan uticaj na konkurentnost domaćih proizvođača. Skokovi u cenama, poput onih izazvanih ratom u Ukrajini i evropskom energetskom krizom, doveli su do velikih izazova u radu fabrika veštačkih đubriva u Srbiji.
Domaće tržište je, takođe, pod pritiskom jeftinijih uvoznih đubriva iz EU i drugih susednih zemalja. Kako su mnoga tržišta liberalizovana, srpski proizvođači se suočavaju sa ozbiljnom konkurencijom, naročito iz Mađarske, Rumunije i drugih zemalja sa razvijenijom proizvodnjom i boljim pristupom sirovinama.
Ocena stručnjaka je da cena i dostupnost veštačkih đubriva imaju veliki uticaj na domaću poljoprivredu, s obzirom na to da je Srbija značajno poljoprivredno orijentisana zemlja. Fluktuacije cena đubriva direktno utiču na troškove proizvodnje useva, što je izazov za poljoprivrednike, a istovremeno utiče na stabilnost i rast sektora.
Kada je reč o zemljama EU, potrošnja đubriva na bazi azota u poljoprivredi 2021. godine bila je najveća u zemljama koje su takođe među glavnim poljoprivrednim proizvođačima – Francuska (dva miliona tona), Nemačka (1,3 miliona tona), Poljska (jedan milion tona, podaci iz 2020.) i Španija (jedan milion tona) zajedno predstavljaju polovinu ukupne potrošnje EU.
Međutim, industrija proizvodnje veštačkih đubriva se suočava i sa sve strožim ekološkim standardima, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.
Evropski zeleni plan (Green Deal) ima poseban uticaj na proizvodnju i korišćenje azotnih jedinjenja, jer teži smanjenju upotrebe veštačkih đubriva zbog njihovog doprinosa emisiji gasova sa efektom staklene bašte i zagađenju vode.
U Evropi već postoji niz ograničenja u primeni pojedinih vrsta đubriva koja su uvedena, pre svega, usled njihove neracionalne i prekomerne primene. Slična situacija je i u ostalim zemljama širom sveta, jer je takva primena ekološki neodrživa.
Fosfor je neobnovljiv prirodni resurs. Predviđa se da su poznate globalne rezerve fosfora ovim tempom eksploatacije ograničene do 2050. godine. Smanjenje prekomerne upotrebe, kroz primenu efikasnijih hraniva kojima se postižu isti ili veći poljoprivredni prinosi, upravo su cilj kojem teži moderna poljoprivredna proizvodnja.
Nekoliko značajnih domaćih proizvođača veštačkih đubriva
U Srbiji postoji nekoliko značajnih proizvođača veštačkih đubriva, od kojih je najveći Elixir Prahovo. Na listi najvećih dobitaša u 2023. godini bonitetne kuće CompanyWall ova kompanija zauzima prvo mesto sa rezultatom od 2.487.065.000 dinara. Kompanija Elixir Group najavila je da će 2025. u Prahovu početi izgradnju i fabrike za proizvodnju tečnih đubriva, uz fabriku kristalnih koja je počela sa radom ove godine.
Nekada poznata firma za proizvodnju mineralnih đubriva – Zorka iz Šapca, zbog prezaduženosti i da bi izbegla stečaj, uz dogovor sa Agencijom za privatizaciju ušla je u program restruktuiranja i prodaje fabrike kao imovine, a ne kapitala. Od 2011. godine fabrika iz Šapca postala je deo Elixir grupe kroz postupak privatizacije i uloženih 38 miliona evra. Već godinama uspešno posluje pod nazivom Elixir Zorka.
Uz veliki broj afera koje se odnose kako na poslovanje, tako i na bezbednost radnika, HIP-Azotara iz Pančeva nastavlja da proizvodi mineralna đubriva i azotna jedinjenja, kao i amonijak, karbamid (UREE) i amonijum nitrat.
Ova kompanija je prošla kroz brojne poteškoće, uključujući stečaj, ali su postojali pokušaji oživljavanja proizvodnje. Iako je postrojenje značajno smanjilo proizvodnju u prethodnim godinama, ostaje jedan od važnih elemenata domaće industrijske infrastrukture.
Kada je reč o dobiti, Azotara je u 2023. godini zaradila 222.255.000 dinara, što je bio dovoljan rezultat da se nađe na trećem mestu liste najuspešnijih bonitetne kuće CompanyWall.
