Uljana repica sve više dobija značaj na našim poljima, jer kako je napomenula, iako nama izgleda kao nova biljna vrsta, ne treba zaboraviti da je u prvoj uljari u Vojvodini to bila osnovna sirovina za proizvodnju
– Tradicija proizvodnje uljane repice u ovim krajevima zaista postoji i ona se sve više vraća na naše parcele prvenstveno zbog stabilne cene i optimalne racionalne proizvodnje koju daje na našim poljima. U poređenju sa drugim ratarskim usevima ona je negde kao suncokret i daje rentabilnije prinose u odnosu na druge biljne vrste na marginalnim i lošijim zemljištima – kaže Ana Marjanović Jeromela sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Svakako, ne treba zaboraviti i njen značaj u agrotehničkom smislu, s obzirom da parcelu napušta rano, ostavlja je u dobrom fizičkom stanju čistu od korova i ima jednu dodatnu pokretačku energiju i taj pristup treba pripisati uljanoj repici. Pored toga uljana repica je prva para koju proizvođači dobijanje, a u današnje vreme svaki dinar ima svoje mesto i to ne treba zaboraviti. Isto tako ona je značajna pčelinja paša koju proizvođači meda koriste da bi ojačali pčelinja društva i kasnije nosili na bagremovu pašu – konstatuje Ana Marjanović Jaromela.
Ona podseća da proizvođači koji su repicu posejali u prvim rokovima setve, kada je još bilo ostataka vlage od velikih kiša, koje smo imali u julu i delom u avgustu, uspeli su da dobiju solidan usev zahvaljujući toj vlagi koja je bila u zemljištu i koja je optimalnog stanja i zadovoljavajućeg sklopa.
– Postoje parcele gde uljana repica gotovo da nije nikla, ili ne samo da je nikla u manjem obimu, nego je nikla vrlo neujednačeno. To je dosta kritična faza, s obziram da će na takvim parcelama biti pojave korova koji mogu da prave probleme kao konkurent glavnom usevu, problem u žetvi jer dodaju vlagu požnjevenom rodu, a isto tako donose problem zaštite od glodara i insekata.
Pod uljanom repicom oko 35.000 hektara
Pod uljanom repicom je oko 35.000 hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu značajno smanjenje površina, a prema procenama Ane Marjanović Jeromela, na pojedinim parcelama na kojima je stanje useva loše, sigurno će biti preoravanja.
Smanjenje površina za 5.000 do 10.000 hektara pod ovom kulturom nije samo zbog uslova koji su bili nepovoljni u vreme setve pa seme nije niklo, nego i zbog toga što je kod mnogih poljoprivrednika seme ostalo u džaku i nisu ga ni zasejali.
– Proizvođači su procenili da je bolje da ne poseju uljanu repicu, da ne izgube ovu godinu, ali i oni koji su posejali ne treba da budu nesrećni i pate zbog toga, jer imaju jako dobro pripremljenu parcelu koja će biti odlična za setvu svakog jarog useva – ukazala je poljoprivrednicima dr Ana Marjanović Jeromela.
Ona procenjuje da će svakako biti preoravanja parcela zasejanih uljanom repicom i pod drugim ozimim usevima, ali da će se pravo stanje useva znati tek na izlasku iz zime krajem ovog meseca.
– Pojedine parcele u ovom momentu izgledaju loše, čak možda se proizvođači i uplaše zbog pojave žutila i pojave crvenila, međutim uljana repica kao svaka ozima biljka ima takvu biologiju da naglo i jako kreće u razvoj u proleće. U zemljištu ima dosta vlage, jer je bilo dovoljno padavina i ta dodatna vlaga omogućiće snagu kretanja tako da će neke parcele za koje sada sumnjamo doći u optimalnu fazu da proizvođači reše da ih ostave – kazala je Marjanović Jeromela.
Proizvođači moraju da obrate pažnju na usev, i rešavaju probleme u konsultacijama sa struičnjacima iz različitih službi, da ako zaista treba da ostane, da ga zaštite maksimalno od štetočina, glodara i insekata, i da u žetvi obezbede optimalne uslove da se žetva izvrši na vreme sa dobro podešenim kombajnom, sa odličnim sredstvima koji su zaštićeni od gubitka semena za prevoza i da se blagovremeno seme dovede u stanje vlage koje se može čuvati – predočava Marjanović Jeromela.
