Svemirska tehnologija uskoro bi mogla da se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji, tvrdi grupa naučnika sa Državnog istraživačkog univerziteta u Samari u Rusiji
Space vision system već godinama se koristi za prepoznavanje znakova života na Marsu i drugim planetama. Opremljen je najsavremenijom optikom i senzorima koji su između ostalog sposobni da analiziraju sastav zemljišta, piše future farming.
– Uz nekoliko inovacija ovaj sistem se može upotrebljavati i kao pomoć u navodnjavanju – istakao je profesor sa odseka za tehničku kibernetiku Nikolaj Kazanski. Stručnjaci sa tog odseka zajedno sa Kazanskijem dizajnirali su kompaktni svemirski hiperspektrometar, koji su kasnije instalirali na satelite.
Pomoću neuronskih mreža iz orbite dobili su hiperspektralne slike Zemljine površine. One su pokazivale količinu vlage, sadržaj mineralnih materija u tlu, prisutnost biljnih bolesti pa čak i izvore širenja bolesti. Međutim, ispostavilo se da dobijene informacije ne mogu dovoljno brzo da zadovolje potrebe precizne poljoprivrede jer njihovo prikupljanje traje određeno vreme. Stoga su se naučnici okrenuli razvoju “zemaljskih” hiperspektralnih senzora.
– Zbir traženih zahteva za ove senzore znatno se razlikuje od onih sa svemirske letelice. Započeli smo sa korišćenjem sistema koji kombinuju ravnu optiku i elemente sa visokim mikroreljefom. Tako se može obavljati više zadataka istovremeno i saznati informacije o stanju tla i biljaka – pojašnjava Nikolaj.
Hiperspektralna kamera pretvara se u jednostavan uređaj, po složenosti uporediv sa uobičajenom video kamerom. – Umesto sočiva koristimo optiku koja istovremeno prerađuje informacije u spektar i stvara sliku. Operater analizira podatke, ali u budućnosti bi taj zadatak trebalo da obavljaju neuronske mreže koje mogu da kontrolišu poljoprivredne mašine – tvrdi profesor.
Prema mišljenju stručnjaka, ovi senzori mogu da se instaliraju u alate za navodnjavanje. – Hiperspektralna slika, bilo da je crno-bela ili u boji, omogućuje da vidite stvari koje golim okom ne možete. Senzor će sam odrediti treba li polje zalivati ili ne. Instaliranjem novog sistema samo na mašinama za navodnjavanje, u Rusiji će proizvođači povećati prinose za 25 odsto. Dobili smo podsticaj za četvorogodišnje istraživanje. Svakako ćemo u budućnosti obratiti posebnu pažnju na tehnički dizajn senzora kako bi bili dovoljno jednostavni, ali i jeftini jer je to bitno za masovnu upotrebu – zaključuje Kazanski.
