Promena psihologije tržišta, nefer protekcionističke mere, gomilanje zaliha hrane – sve su to posledice rusko-ukrajinskog sukoba i svet se još dugo neće oporaviti od poremećaja na tržištu kao posledice ovog sukoba
Konferencija o novim tehnologijama u agraru AgroRocks 2023 u organizaciji Agroklub informacionog sistema u poljoprivredi okupila je 15. septembra u Osijeku brojne agrarne stručnjake.
Jedna od tema panelista AgroRocks konferencije bile je prehrambena sigurnost i tržište žitarica i uljarica.
Prema rečima agrarnog analitičara Žarka Galetina, sukob Rusije i Ukrajine poremetio je svetsko tržište hrane. Pre svega izrodio je problem logistike – zatvaranje crnomorske luke uzrokovalo je prošlogodišnji istorijski maksimum FAO indeksa cena hrane.
”Rusija se dobro pripremila za ovaj scenario, ona nema problema sa izvozom. Rusija je danas lider u izvozu pšenice, ima oko 50 miliona tona izvoznih viškova, što čini četvrtinu ukupnih svetskih izvoznih viškova”, kaže Galetin.
On napominje da je Svetska trgovinska organizacija pokazala veliku pasivnost u odnosu na dešavanja na svetskom tržištu hrane.
”Još od pandemije korona virusa mi smo bili svedoci protekcionističkih mera pojedinih država koje su u suprotnosti sa osnovnim principima Svetske trgovinske organizacije. Moj utisak je da je STO izgubila na autoritetu i dignitetu, posle njene velike pasivnosti. Takođe i Evropska unija je pokazala kolika je poroznost jednog ovakvog sistema – najpre otvaranje granica za poljoprivredne proizvode iz Ukrajine, a zatim, posle insistiranja pojedinih zemalja EU na zabranu uvoza te robe, licemerno prihvatanje te zabrane”, kaže Galtin.
Dodaje da se promenila i psihologija tržišta.
”Ovaj sukob je doneo veliku nesigurnost na svetskom tržištu a samim tim i potrebu za gomilanjem zaliha hrane. Svet sve više razmišlja o svojim zalihama. Kina, na primer, svoju ekonomsku sigurnost brani preko izuzetno visokih zaliha hrane, što je iz ekonomskih razloga neracionalno. U Kini se danas nalazi 65% svetskih zaliha kukuruza, oko 62% svetskih zaliha pšenice, nalazi se oko 35% svetskih zaliha soje – to je cena prehrambenog suvereniteta koji Kina mora da održi ako planira da bude jedna od glavnih igrača na svetskom tržištu ne samo hrane, već i generalno. To su sve posledice rusko ukrajinskog sukoba i svet se još dugo neće izvući od problema poremećaja na tržištu kao posledice ovog sukoba”, napominje Galetin.
Kako dodaje, zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) su nove super sile kada je proizvodnja hrane u pitanju, one su mnogo perspektivnije za dalji rast nego zemlje zapada. ”Nije isključeno da zemlje BRIKS-a kontrolišu globalnu proizvodnju hrane”, zaključuje Galetin.
Osim prehrambene sigurnosti, i klimatske promene su goruća tema, ne samo ove konferencije.
Prema rečima Vlade Čondića, člana Uprave PP Orahovica, klimatske promene su već nastupile i poljoprivrednici spremaju odgovor na njih.
”Poljoprivrednici se već prilagođavaju, već se ide na obradu tla koja je prihvatljiva da se spreči erozija, ide se na postrne setve, na zelenišno đubrenje, izbor otpornijih semena. Usled klimatskih promena dobili smo mogućnost produžetka vegetacije i dve žetve godišnje gde je, istina, potrebno navodnjavanje. To su najveći izazovi koje moramo rešiti”, kaže Čondić.
Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i jedan od panelista na AgroRocks konferenciji napomnje da klimatske promene prati od 1998. godine kada smo u Srbiji ali i u regionu imali velike štete od prolećnih mrazeva.
”Ja sam računao da je u Srbiji šteta od klimatskih promena oko 60 miliona evra na godišnjem nivou pa čak do 150 miliona 2012. godine. Štetu ne nanose samo rani prolećni mrazevi, u zimskom periodu problematične su nagle promene temperature, kao i grad koji iz godine u godinu nanosi velike štete voću. Ove godine su olujni vetrovi naneli ogromnu štetu od preko 25 miliona evra”, objašnjava profesor Keserović.
Prema njegovim rečima, podizanje protivgradnih mreža, navodnjavanje i rejonizacija, važne su mere u borbi protiv klimatskih promena.