Cene hrane na svetskim tržištima ponovo su u porastu, a pritisak dolazi sa više strana – od skuplje energije i đubriva, preko rasta potražnje za biogorivima, do smanjene ponude pojedinih poljoprivrednih proizvoda
U najnovijem izveštaju o kretanjima na tržištima sirovina, Svetska banka navodi da je njen indeks cena hrane porastao za pet odsto u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na prethodno tromesečje, prenosi portal Biznis.
Najizraženiji rast zabeležen je kod biljnih ulja. Cene sojinog ulja porasle su za 16 odsto u prvom kvartalu, a čak 25 odsto međugodišnje, jer je veća domaća potrošnja u zemljama glavnih izvoznika smanjila količine dostupne za izvoz. Dodatni pritisak na tržište došao je i iz pravca SAD, nakon najave ambicioznijih ciljeva za korišćenje prehrambenih proizvoda u proizvodnji biogoriva.
Rasle su i cene palminog ulja, podstaknute višim cenama sirove nafte, koje povećavaju potražnju za biodizelom. Svetska banka procenjuje da će indeks cena ulja i sačme porasti za četiri odsto u 2026. godini, dok bi se u 2027. mogao stabilizovati.
Rat, energenti i đubrivo podižu rizike
U izveštaju se navodi da rat utiče na cene hrane pre svega kroz više troškove energije i mineralnih đubriva, iako su pojedine nabavke đubriva za prolećnu sezonu obezbeđene pre izbijanja novih poremećaja. Pod osnovnom pretpostavkom da će se problemi u snabdevanju na Bliskom istoku ublažiti do sredine godine, Svetska banka očekuje da će uticaj rata na cene poljoprivrednih proizvoda biti manji nego u prvim fazama ruske invazije na Ukrajinu.
Ipak, rizici ostaju značajni. Svetska banka upozorava da bi produženi sukob i cena nafte iznad 100 dolara po barelu mogli dodatno pogoršati globalnu prehrambenu sigurnost i gurnuti još 45 miliona ljudi u glad.
Kod žitarica, prognoze za pšenicu uzimaju u obzir nepovoljne vremenske prilike i logističke poremećaje kod velikih izvoznika, kao i očekivani pad globalne proizvodnje od dva odsto u 2026. i 2027. godini. Za pirinač se očekuje pad cena od dva odsto u 2026, usled obilnih zaliha, dok bi u 2027. mogao uslediti rast od tri odsto.
Govedina skuplja, šećer i kakao među retkim jeftinijim proizvodima
Indeks cena ostale hrane, u kojem najveći udeo imaju šećer i meso, porastao je za pet odsto u prvom kvartalu. Rast cena govedine nadmašio je pad cena šećera. Referentna cena govedine u SAD porasla je za 11 odsto u kvartalu i 22 odsto međugodišnje, zbog smanjene ponude stoke i snažne potražnje.
Svetska banka predviđa da će cene govedine porasti za 11 odsto u 2026. godini, a zatim za dodatna tri odsto u 2027. Istovremeno, ukupni indeks cena hrane trebalo bi da poraste za dva odsto u 2026. i još jedan odsto u 2027, što predstavlja reviziju naviše u odnosu na januarske projekcije.
Od početka godine, prema tržišnim pokazateljima, soja je poskupela skoro 15 odsto, pšenica 28 odsto, palmino ulje 12 odsto, mleko 16 odsto, pirinač i ovas po 10 odsto, suncokretovo ulje osam odsto, uljana repica 13 odsto, a kukuruz šest odsto.
Među retkim proizvodima koji su pojeftinili nalaze se kakao, čija je cena niža gotovo za polovinu, kafa, jeftinija za 16 odsto, i šećer, čija je cena pala za pet odsto.
Ako se projekcije Svetske banke ostvare, globalno tržište hrane neće se brzo vratiti na raniji nivo cena. Najviše što se za 2027. godinu očekuje jeste stabilizacija cena na nivou iz 2026., bez ozbiljnijeg povratka na niže vrednosti koje su prethodile novom talasu poskupljenja.
