Na 48. Savetovanju agronoma na Zlatiboru stručnjaci za pšenicu sa žaljenjem konstatuju da naša pšenica nije dovoljno cenjena uprkos visokoj rodnosti i tehnološkom kvalitetu. Međutim, kao dokaz izuzetnog kvaliteta domaćeg semena akademik Srbislav Denčić naveo je nedavnu posetu predstavnika velikih multinacionalnih kompanija koje, kako tvrdi, žele da oplemene svoja semena našom pšenicom.
„Jedna multinacionalna kompanija, koja ima najveći uticaj na svetu, došla je kod nas da traži partnerstvo u stvaranju nove hibridne pšenice. To je pojava novog tipa pšenice koja je počela da osvaja svet. Ima je dosta u Australiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji. Prednost te hibridne pšenice je u tome što je njen prinos oko 10 procenata viši i seje se sa tri puta manjim količinama semena nego što se seju inbred sorte. Međutim ova hibridna pšenica će kod nas doći za dve-tri godine i o njoj će se tada više pričati“, tvrdi Denčić.
On, međutim, nije želeo da navede o kojoj je kompaniji reč. Naveo je, pak, da će sejanje hibridne pšenice biti veoma isplativo jer se ona seje sa 120 do 190 zrna po metru kvadratnom.
“To znači da su setvene norme oko 100 kilograma, a prosto je neverovatno da se pšenica seje sa 100 – 120 kg po hektaru”, naglašava Denčić.
Nedovoljno cenimo kvalitet domaće pšenice
Iz te kompanije, kako je naveo, traže partnerstvo zato što ih interesuju naše sorte.
“Oni su proučavali kvalitet po celom svetu i zaključili da im naše sorte ‘Pobeda’, ‘Renesansa’, ‘Rapsodija’, ‘Zvezdana’ i ‘Simonida’ trebaju kao ‘roditelji’, kao ‘majke’ – da ukrste s njihovim sortama i naprave hibrid”, ističe Srbislav Denčić.
“Ovim želim da ilustrujem koliko su naše pšenice kvalitetne, a koliko se taj kvalitet ne ceni. Mi smo jedna od retkih država u Evropi gde nema diferencirane cene između kvalitetnih i nekvalitetnih pšenica. Skoro sve zemlje u Evropi, ček i Bugarska i Rumunija su uvele klase i plaćanje po kvalitetu, a da ne govorim za Francusku i Nemačku. Međutim, kod nas to još nije zaživelo”, zaključuje Denčić.
RTV
