Da li je vrednost imovine ”Vršačkih vinograda” od 17,6 miliona evra bila realna, potcenjena ili precenjena? Odgovora za sada nema. Svi koji bi o tome mogli znati nešto više – ćute. Još manje spremnosti za priču ima o tome zbog čega u licitacionu cenu nije uračunata vrednost ovogodišnjeg roda grožđa i kako je utvrđena cena zemljišta? Kao da nije u pitanju obična matematika ili je baš problem u nečem više što sa računom nema mnogo bliskosti.

Konsultantska kuća „Faktis”, kao privatizacioni savetnik, programom o restrukturiranju predvidela je prodaju zemljišta, objekata, vinogradskih i šumskih zasada, zaliha vina i opreme. Iz procenjene vrednosti prodajnog paketa, u koji smo imali uvid, vidi se da zbir vrednosti zasada vinove loze od 4,8 i zaliha vina od 5,6 miliona evra predstavlja najveći element procenjene vrednosti kapitala, čiji je prodajni paket na licitaciji izlicitiran na 5,2 miliona evra.

Sindikat „Vršačkih vinograda” i Savet za borbu protiv korupcije prvi su ukazali da je imovina preduzeća potcenjena i da je neshvatljivo da se uz vrednovanje zasada ne uzme u obzir i predstojeća berba grožđa.

Milan Grubanov, sudski veštak, koji je radio procenu zasada naglašava da je bio isključivo angažovan za taj deo posla kao i da njegovu procenu niko nije dovodio u pitanje. Privatizacioni savetnik i Agencija za privatizaciju, kako tvrdi, od njega nisu tražili da uradi procenu roda.

– Procena zasada je rađena u februaru pre rezidbe i u tom trenutku nije bilo moguće proceniti predstojeći rod. Da je ovaj vinograd imao sistem navodnjavanja kap po kap rod bi bio izvesniji. Mada sam ja u proceni ipak dao mišljenje da se narednih godina može očekivati godišnji rod između sedam i osam hiljada tona grožđa, što se ispostavilo tačnim – jer je ovogodišnji rod upravo iznosio oko sedam hiljada tona. To jeste stari vinograd, ali se vidi da je stručno vođen. Ljudi koji tamo rade, znaju svoj posao i oni su mnogo vredniji resurs od samih zasada – objašnjava Grubanov.

On takođe kaže da nije radio procenu zemljišta, ali da smatra da je procena Poreske uprave loša i da to zemljište vredi mnogo više.

Prema proceni, koja je navedena u programu restrukturiranja zemljište vredi 1,2 miliona evra odnosno 2.100 evra po hektaru. Na pitanje „Politike” kako je određena ta vrednost ako na tržištu poljoprivredno zemljište dostiže između 10.000 i 15.000 evra, iz Poreske uprave smo dobili sledeći odgovor:

– U periodu od 1. juna ove godine do danas Filijala Vršac, nije uradila nijednu procenu vrednosti zemljišta „Vršačkih vinograda” u restrukturiranju. Dakle, nije bilo ni osnove ni parametara po kojima se radila takva procena – navode u Poreskoj upravi i dodaju da su „Vršački vinogradi” 7. februara ove godine tražili da im se dostave cene zemljišta za potrebe izrade programa restrukturiranja. Međutim, iz Poreske uprave dobili su sledeći odgovor: „Nismo u mogućnosti da dostavimo cene zemljišta – niti je u našoj nadležnosti da postupamo po zahtevima pravnih lica, sudova i drugo”.

U konsultantskoj kući „Faktis” nismo dobili odgovor zašto su onda navodili Poresku upravu kao procenitelja. Ipak u svom obrazloženju procenjene vrednosti prodajnog paketa naveli su: „S obzirom na to da je procena vrednosti zemljišta rađena 31.12 2012. godine korišćeni su poslednji raspoloživi podaci o cenama zemljišta dobijeni od Poreske uprave Filijala Vršac (interna instrukcija za rad kod procene tržišne vrednosti nepokretnosti, apsolutna prava koja važi od 10. juna prošle godine). Treba napomenuti da se tokom prvog kvartala 2013. godine zapaža tendencija rasta cena zemljišta.”

Nebojša Nešovanović, procenitelj iz konsultantske kuće „Džons Lang Lasel” („Jones Lang LaSalle”), kaže da je vrednost zemljišta najverovatnije potcenjena, ali ne mora da znači da je neko imao lošu nameru.

– Pre bih rekao da je reč o neznanju. Od kada su nastali problemi sa procenama vrednosti zemljišta oko konverzije i kada je utvrđeno da Poreska uprava ne može da radi procene vrednosti ona se kloni tog posla. Zato i čudi što je odbila da to uradi. Moguće je da je vrednost od 2.000 evra niska budući da se radi o posedu od 600 hektara. Veliki posedi u Vojvodini su na ceni, ali njihova maksimalna cena ne prelazi 10.000 evra po hektaru – kaže Nešovanović.

Politika