Evropa će se ovog leta suočiti sa jačim, dužim i češćim toplotnim talasima, kao i sa sušama, poplavama i požarima, koji ugrožavaju prirodu, zdravlje ljudi i ekonomiju, upozorila je Evropska agencija za životnu sredinu
Najčistiji vazduh u Evropi imaju švedski grad Umeo, Tampere u Finskoj i Funšal u Portugalu, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA)
EU je između 1990. i 2018. smanjila emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 23%, pokazuju najnoviji zvanični podaci Evropske agencije za životnu sredinu
Evropska unija će teže ispuniti svoje klimatske ciljeve ako se Britanci na predstojećem referendumu opredele za izlazak iz EU, pokazao je novi izveštaj o zagadjenju vazduha.
Evropska unija nije dostigla ciljeve koje je postavila u oblasti životne sredine, posebno kada je reč o očuvanju biodiverziteta, kvalitetu vazduha i zagađenju bukom, ocenila je 2. marta Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Zagađenje evropskih voda hemikalijama smanjeno je u poslednjih deset godina, uprkos ekonomskom rastu i povećanju populacije, što pokazuje da je veliki deo evropske industrije uspeo da raskine vezu između rasta proizvodnje i većeg zagađenja životne sredine. Iako je to generalni trend, rezultati se od zemlje do zemlje razlikuju.
Evropske šume bi, kada je reč o njihovoj sposobnosti da apsorbuju ugljen dioksid (CO2), kroz nekoliko decenija mogle da dođu do tačke zasićenja, pokazala je studija objavljena 18. avgusta. To bi moglo da ugrozi glavnu branu globalnom zagrevanju u Evropi, s obzirom da se procenjuje da šume apsorbuju 10% emisija gasova na Starom kontinentu. Ima, međutim, mišljenja da je preuranjena briga oko toga, odnosno da ta pojava još nije dobila evropske razmere i da je više regionalno pitanje.
Evropska unija usvojila je više od 130 ekoloških ciljeva za period između 2010. i 2050. godine koji bi trebalo da pomognu na putu ka “zelenoj” ekonomiji. Međutim, novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) ukazuje da su se članice EU lakše dogovorile o nizu mera i politika za zaštitu čovekove okoline nego što ih sprovode i da će za brojne ciljeve biti potrebne dodatne mere i verovatno više vremena. Otežavajuća okolnost je što za gotovo sve obavezujuće ciljeve rok ističe 2020. godine ili ranije.
© 2014 - 2019 · www.agronews.rs by agrocommunications doo
- WORDPRESS veb lokacija sa Sebastian Paulke | Onlineshop24 -