Archive

Evropa se približava gornjoj granici prinosa poljoprivrednih kultura po hektaru jer je gotovo dostignut fiziološki limit biljaka pa nikakvo dodatno đubrenje ili navodnjavanje neće povećati prinose, upozoravaju naučnici.

Evropske šume bi, kada je reč o njihovoj sposobnosti da apsorbuju ugljen dioksid (CO2), kroz nekoliko decenija mogle da dođu do tačke zasićenja, pokazala je studija objavljena 18. avgusta. To bi moglo da ugrozi glavnu branu globalnom zagrevanju u Evropi, s obzirom da se procenjuje da šume apsorbuju 10% emisija gasova na Starom kontinentu. Ima, međutim, mišljenja da je preuranjena briga oko toga, odnosno da ta pojava još nije dobila evropske razmere i da je više regionalno pitanje.

Evropska unija usvojila je više od 130 ekoloških ciljeva za period između 2010. i 2050. godine koji bi trebalo da pomognu na putu ka “zelenoj” ekonomiji. Međutim, novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) ukazuje da su se članice EU lakše dogovorile o nizu mera i politika za zaštitu čovekove okoline nego što ih sprovode i da će za brojne ciljeve biti potrebne dodatne mere i verovatno više vremena. Otežavajuća okolnost je što za gotovo sve obavezujuće ciljeve rok ističe 2020. godine ili ranije.

Balkanske zemlje sve više traže načine za lakše korišćenje Instrumenta predprijemne pomoći za ruralni razvoj (IPARD) kako bi udahnule novi život poljoprivredi i pratećim delatnostima.

Srbija nije uvozila svinjsko meso iz Hrvatske ove a ni prošle godine, ali uvoz mesa i proizvoda od mesa svinja iz te zemlje u Srbiju nije zabranjen.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović izjavio je da su netačne tvrdnje da Srbija nije iskoristila novac iz IPARD pretpristupnih fondova EU za razvoj sela i poljoprivrede, navodeći da to nije bilo moguće, jer još nije svrstana u zemlje kandidate za ulazak u EU. “Sredstva iz IPARD fodova dostupna su samo zemljama kandidatima za članstvo u EU, a Srbija je još uvek formalno-pravno zemlja potencijalni kandidat za članstvo u EU, čime joj je onemogućena akreditacija za IPARD”, kazao je Golubović.

IZVOZ srpskog agrara u toku prošle godine vredeo je 2,09 milijardi evra. Od toga je 58 odsto, ili oko 1,21 milijardu evra “otišlo” na tržište Evropske unije. Na drugom mestu, sa 37 odsto ukupnog izvoza, ili 773 miliona evra, jesu zemlje CEFTA, region, gde najbolju “prođu” imaju kukuruz i duvan, a dobar deo “izvoznog kolača” naše zemlje ode u Rusiju, gde najviše prodajemo voće – naročito jabuke, mesne prerađevine i proizvode od povrća.

Prelazak na energiju sa niskom emisijom ugljenika odvija se suviše sporo da bi doprineo limitiranju globalnog zagrevanja, upozorili su iz Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Evropskа komisijа pripremа krovni zаkon kojim se otvаrа put velikim proizvođаčimа dа preuzmu kontrolu nаd proizvodnjom i prodаjom semenа. U Hrvаtskoj već sаdа seme povrćа niko ne proizvodi, а nаkon novog evropskog zаkonа pokretаnje proizvodnje postаće izuzetno skupo i komplikovаno.
“Ovim zakonom bi se zаtvorilа mogućnost mаlim semenаrаma dа registruju semenаrsku proizvodnju i plаsirаju seme nа tržište”, objаšnjаvа Sunčаnа Pešаk iz udruge ZMAG.

Evropska komisija je usvojila odluku kojom se odobrava Program praćenja ostataka tretiranja za med, živinu, jaja i mleko u Bosni i Hercegovini.

Copa-Cogeca upozorava da je situacija u sektoru goveđeg mesa u EU katastrofalna i poziva na akciju.

Kina je pozvala Evropsku uniju da donese razboritu odluku u trgovinskom sporu oko kineskog izvoza solarnih panela upozoravajući istovremeno da bi nepovoljna odluka u vidu carina mogla da izazove kineske kontramere.