Predsednik Mreže za restituciju u Srbiji Mile Antić uputio je inicijativu premijerki Ani Brnabić za izmenu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju kako bi svim građanima imovina bila vraćena u naturalnom obliku
Ni nakon 18 godina, od kada je uvedena zakonska obaveza popisa državne svojine, najveći broj korisnika državne imovine nije započeo ovaj postupak. Nije teško zaključiti da uzurpatori državne imovine imaju širom otvorena vrata da svoje uzurpacije unovče
Produžen rok za popis državne imovine za tri godine. Nepopisano minimum pet miliona jedinica nepokretnosti
Mreža za restituciju apeluje na članove Komisije – ministre Branislava Nedimovića, Gorana Kneževića, Dušana Vujovića – da državno zemljište ne daju investitorima u dugoročni zakup pre okončanja vraćanja imovine u postupcima restitucije
Pred Agencijom za restituciju potražuje se i oko 92 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta. I dok oni koji čekaju dedovinu tvrde da je proces spor, nadležni najavljuju nova rešenje od jeseni.
Poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ima dovoljno za sve, nekih 540.000 hektara, a prema nekim procenama 110.000 hektara se potražuje kroz restituciju. Ono što je sporno u celoj priči jeste što vraćanje zemljišta starim vlasnicima ide mnogo sporo.
U našem je interesu da oduzeta imovina bude što pre vraćena starim vlasnicima, a ukoliko restitucija bude išla ovim tempom možemo očekivati da ovaj proces bude završen za pet ili šest godina, kaže Strahinja Sekulić, vd direktora Agencije za restituciju.
”Zakonom o javnoj svojini, omogućeno je lokalnim samoupravama ali i javnim preduzećima u Srbiji (njih oko 720), da bez ikakve naknade postanu vlasnici državne svojine i to u najvećem delu one čiji vlasnici nikada nisu bili, i to bez ikakvih ograničenja. Jedini preduslov, inače i zakonska obaveza je da opštine i javna preduzeća podnesu prijavu javne svojine Republičkoj direkciji za imovinu. Sa druge strane, potražiocima oduzete imovine, uvedena su brojna ograničenja, rokovi, uslovi i kompleksne procedure kako bi dobili delić svoje imovine, koja je oduzeta tokom i nakon Drugog svetskog rata”, ukazala je Mreža za restituciju
Loše i neracionalno gazdovanje poljopirvrednim zemljištem košta državu 110 miliona evra godišnje. U mreži za restituciju napominju da je popis imovine neophodan za efikasniju primenu zakona o restituciji.
Mreža za restituciju zatražila je od Vlade Srbije da ubrza donošenje izmena Zakona o restituciji, što bi omogućilo da se ubrzano vraća oduzeto poljoprivredno zemljište, a tamo gde to nije moguće, da im se nadoknadi vraćanjem odgovarajaućih parcela na drugim lokacijama.
Mreža za restituciju očekuje da Vlada Srbije bez odlaganja usvoji izmene Zakona o restituciji i dostavi ih parlamentu na usvajanje po hitnom postupku, što bi omogućilo masovnije vraćanje imovine pravim vlasnicima, pre svega poljoprivrednog zemljišta.
Prema zvaničnim podacima, u restituciji se potražuje 115.000 hektara zemlje, a u realnosti, tvrde u Mreži za restituciju, zemljišta ima pet puta više. Uprkos tome, do sada je najmanje vraćeno poljoprivrednog zemljišta.
© 2014 - 2019 · www.agronews.rs by agrocommunications doo
- WORDPRESS veb lokacija sa Sebastian Paulke | Onlineshop24 -