Archive

Otkupna cena suncokreta ovogodišnjeg roda već se formira, a prema saznanjima Agrosmarta, trenutno su najveći prerađivači spremni da za ovu uljaricu daju 300 evra po toni

Prema podacima Zavoda za statistiku u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. U istom periodu cene repomaterijala više su za 20 odsto, pa se ratari žale da nemaju dobit. Jedan od načina da se prevaziđe ovaj problem je promena strukture proizvodnje

Lepo vreme ove jeseni uslovilo je najezdu glodara na njivama. Stručnjaci savetuju kako pravilno postaviti mamce da, pored glodara, ne strada i divljač

Ministri poljoprivrede DR Konga i Srbije potpisali su protokol o saradnji u oblasti poljoprivrede koji će omogućiti transfer poljoprivredne tehnologije i znanja u ovu zemlju Afrike

Kiša koja je ovih dana nakvasila oranice dobro je došla naročito pšenici koja je posejana u suvo zemljište

Sa setvom u Topličkom kraju uveliko se kasni – optimalan rok za te radove od 5. do 25 oktobra odavno je prošao, tako da je za ratare sada najvažnije da pored brzine budu i jako oprezni kod izbora setvenog semena

Uprkos tome što više nije teško utvrditi šta se dešava na svakoj parceli, ko šta radi, seje pa i pali, ratari nisu zbog toga zabrinuti. Čini se, čak, da se ove jeseni na oranicama dimi učestalije nego prošle godine

Jedan od glavnih razloga zbog kog su domaći proizvođači počeli da smanjuju površine pod šećernom repom je to što ne mogu da ostvare odgovarajuću zaradu od proizvodnje ove ratarske kulture

Kanadska kompanija, DOT Technology Corp, nedavno je razvila robotsku platformu koja će iz osnova promeniti sliku uzgoja ratarskih useva

Pored lucerke, crvena detelina je najvažnija višegodišnja krmna leguminoza koja se gaji kod nas. Bogata je proteinima koji su važni za ishranu domaćih životinja

Ovogodišnji prinos pšenice biće za oko petinu manji u odnosu na 2018, koja je bila jedna od uspešnijih po količinama hlebnog zrna, ali ne i po kvalitetu, sa kojim smo imali ozbiljnih problema

Projekat ”Konkurentna održivost poljoprivrednih preduzeća kroz razvoj novih proizvodasa dodatom vrednošću na bazi alternativnih biljnih vrsta -Cornucopia”, sufinansiranog iz evropskih sredstava putem Intereg IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija promoviše proizvodnju ”zaboravljenih” alternativnih biljnih vrsta