Archive

Razlog nestašice šećera je sve manja domaća proizvodnja – prošle godine sa gotovo 32.000 hektara pod repom jedva da je proizvedeno 265.000 tona šećera

Dok su prinosi drugih useva poput soje i kukuruza ove godine značajno podbacili, ostvaren je rekordan prinos šećera od 10,5 t/ha u proseku u Sremu i oko 10,2 t/ha u Bačkoj

Prema rečima agrarnog analitičara iz Novog Sada Žarka Galetina, cene primarnih kultura, suncokreta, soje i šećerne repe ove godine su solidne, a ratari će imati malu zaradu

Potencijal za veću domaću proizvodnju šećerne repe kao i za njen izvoz je ogroman, ali da bi se ostvario, neophodno je da se farmeri udruže i da se uz pomoć države obezbede viši prinosi ovog slatkog korena po hektaru

Jedan od glavnih razloga zbog kog su domaći proizvođači počeli da smanjuju površine pod šećernom repom je to što ne mogu da ostvare odgovarajuću zaradu od proizvodnje ove ratarske kulture

Srbiji će se ove sezone šećer proizvoditi u svega četiri šećerane – u Crvenki koja je u vlasništvu grčke kompanije ”Helenik šugar” kao i u tri fabrike u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, koje posluju u sistemu ”Sunoko” u okviru ”MK grupe”

Lepo vreme bez padavina u toku proteklih desetak dana omogućilo je ratarima da završe setvu šećerne repe. Šećerane nude povoljnije uslove nego prošle godine, ali je šećerne repe sve manje

Ozimim usevima pšenice i šećernoj repi, kao i predstojećoj setvi kukuruza, suncokreta i soje, pogodovale bi obilnije padavine u aprilu i maju, kažu stručnjaci

Za desetak dana u Srbiji počinje setva šećerne repe. Samo pre dve decenije šećerna repa se kod nas gajila na stotinu hiljada hektara, a prerađivalo ju je devet fabrika. Prošle godine površine pod tom kulturom gotovo su prepolovljene

U vrbaskoj šećerani, u kojoj je u punom jeku kampanja prerade slatkog korena, očekuju da će do kraja godine preraditi oko 750 hiljada tona repe, što će možda biti najbolji rezultat za sve vojvođanske šećerane

Na terenima pod šećernom repom u Banatu i Sremu pojavila se trulež, zbog čega se ne može nigde iskoristiti, ni kao sirovina, ni kao stočna hrana

Ovogodišnji prinosi ratarskih kultura beleže rekord. Poljoprivrednici su, s razlogom, zadovoljni prinosima, ali ne i cenama