Archive

Aktuelni intenzitet sadnje novih šuma toliko je mali da, ukoliko se taj tempo nastavi, zacrtani cilj od 41 odsto teritorije Srbije pod šumom dostići ćemo tek za 1.500 godina

Odavno u Valjevu nije bilo takve investicije u jedan proizvodni pogon – u fabriku za preradu drveta uloženo je do sada šest miliona evra. Kompletna proizvodnja rezane građe unapred je prodata za naredne tri godine i biće plasirana na kinesko tržište

Zaposlenost u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Srbiji je u ozbiljnom opadanju, piše Nova ekonomija

Dok širom zemlje drveće nestaje, u selu kod Čačka jedan mladić ima misiju da sadi novu šumu   ”Sadimo 150 crvenih hrastića! Pravimo šumu – proizvodimo vazduh za sve nas” – napisao je Stefan Drljača na Fejsbuku ispod fotografije mlade sadnice hrasta kada je sa bratom počeo da pravi šumu na svom placu, u martu […]

U Srbiji su skoro dve trećine, uglavnom u privatnom vlasništvu, izdanačke šume – panjače, nastale na mestima gde je sprovedena čista seča i onda iz panja niklo drvo koje nema potencijal da bude visokokvalitetno

Zaštita šuma i pošumljavanje jedno je od najvažnijih pitanja za razvoj ruralnih sredina u našoj zemlji, a Kina zemljama centralne i istočne Evrope predlaže zajedničku borbu protiv posledica klimatskih promena

Sušenje šuma poprima izuzetno velike razmere, a dosadašnjim pošumljavanjem obezbeđena je tek prosta reprodukcija stabala

Uzgajanje paulovnije – brzorastućeg drveta poreklom iz Kine, poslednjih godina sve je popularnije na našim prostorima. Oni koji su odlučili da posade, kako kažu, “drvo budućnosti” veruju u profit, iako još nema konkretne zarade.

Upozorenje stručnjaka o stanju zelenog pojasa. Problem od Srema do Kopaonika. Neki delovi bez stabala

Savet Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF) odobrio je grant u iznosu od 3, 2 miliona dolara, namenjen poboljšanju stanja šuma u Srbiji, saopštila je danas Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Predložene izmene Zakona o šumama za cilj imaju unapređenje trenutnog stanja u oblasti šumarstva, izjavila je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

Evropske šume bi, kada je reč o njihovoj sposobnosti da apsorbuju ugljen dioksid (CO2), kroz nekoliko decenija mogle da dođu do tačke zasićenja, pokazala je studija objavljena 18. avgusta. To bi moglo da ugrozi glavnu branu globalnom zagrevanju u Evropi, s obzirom da se procenjuje da šume apsorbuju 10% emisija gasova na Starom kontinentu. Ima, međutim, mišljenja da je preuranjena briga oko toga, odnosno da ta pojava još nije dobila evropske razmere i da je više regionalno pitanje.