Archive

Republička fitosanitarna inspekcija Republike Srpske u okviru redovne kontrole pošiljki hrane biljnog porekla pri uvozu, zabranila je uvoz sirovog suncokreta u ljusci poreklom iz Srbije, zbog utvrđenog povećanog prisustva kadmijuma

Ozimim usevima pšenice i šećernoj repi, kao i predstojećoj setvi kukuruza, suncokreta i soje, pogodovale bi obilnije padavine u aprilu i maju, kažu stručnjaci

Kada ove godine suncokret bude zasejan i krene da niče i raste, fitosanitarna inspekcija uzorkovaće određeni broj parcela i obaviti analizu biljaka na prisustvo spornih neonikotinoida

Ovogodišnji prinosi ratarskih kultura beleže rekord. Poljoprivrednici su, s razlogom, zadovoljni prinosima, ali ne i cenama

Ove godine ćemo imati pod suncokretom između 240.000 i 250.000 hektara, što je svojevrstan rekord, do sada nezabeležen. Soja će zauzeti 220.000 hektara, a čak 90 odsto površina biće u Vojvodini

Osim aktuelne suše, ”elementarna nepogoda” koja godinama ne zaobilazi banatske poljoprivrednike je, kažu, dobro čuvana tajna cene suncokreta

Žetva suncokreta je počela, a registrovani su i prvi ugovori na novosadskoj Produktnoj berzi za zrno novog roda. Za razliku od prethodne nedelje, ova nedelja je donela pad cena berzanskih proizvoda

Žetva suncokreta je počela, a samo što nije krenula i žetva soje, pa je počelo i trgovanje tim uljaricama. Dok domaći otkupljivači kao akontnu cenu nude 30 dinara za kilogram ovogodišnjeg zrna sunkcokreta, trgovci suncokretom iz BiH srpskim proizvođačima nude i 40 dinara

Tropske temperature prave velike probleme poljoprivrednicima. U ratarstvu su ugrožene gotovo sve kulture, a proizvođači strahuju da se ne ponovi sušna 2012. godina. Ni stočari nisu pošteđeni problema, a najveći pad proizvodnje registrovan je u mlečnom govedarstvu

Ovogodišnji prinosi kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe neće biti rekordni poput prošlogodišnjih zbog visoke junske temperature i manje količine padavina od prosečnih. Ipak, nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji, pa su sušom više pogođeni Banat, deo Srema i Negotinska krajina, dok su centralna Srbija i Bačka imale dovoljno padavina

Zbog vremenskih neprilika između 20 i 30 odsto ratarskih kultura u Centralnoj Srbiji doživeo je fiziološki stres pa je došlo i do proređivanja useva, a najviše su stradale površine pod sojom, kukuruzom, lucerkom i suncokretom

Na srpskim oranicama ove godine biće posejano nešto manje kukuruza nego prošle godine, soje i suncokreta će biti posejano nešto više