Archive

Potpuno usklađivanje Srbije sa Evropskom unijom u oblasti zaštite životne sredine, jednoj od najzahtevnijih oblasti u pregovorima o članstvu sa EU, očekuje se do 2030. godine, a troškovi toga procenjuju se na 10,6 milijardi evra, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije.

Gasovod “Južni tok” je u ekološkom pogledu jedan od najnaprednijih projekata u Evropi i neće ugroziti životnu sredinu u Srbiji, rečeno je danas na prvoj javnoj raspravi o proceni uticaja tog magistralnog gasovoda na okolinu.

Srbija će naredne godine pripremiti planove za primenu ključnih evropskih direktiva u oblasti životne sredine i analizu troškova usklađivanja koji se sada procenjuju na 10 milijardi evra, rečeno je 27. novembra na skupu o usklađivanju u toj oblasti sa EU.

Srbija do 2015. godine treba da sprovede mere koje se tiču praćenja i kontrole emisije gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih postrojenja, rečeno je danas na skupu o Sistemu trgovine emisijama Evropske unije.

Budžetski fond za zaštitu životne sredine biće osnovan 2014. izmenama Zakona o zaštiti životne sredine, najavljeno je 4. novembra na javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije.

Približavanje Evropskoj uniji, ali i rast tražnje energije u zemljama jugoistočne, istočne i centralne Evrope predstavljaju i priliku za ulaganja u “pametne” projekte koji treba da doprinesu borbi sa klimatskim promenama.

Italija je zainteresovana da sarađuje sa Srbijom i zemljama Balkana na unapređenju zaštite životne sredine i iskorišćenju obnovljivih izvora energije, rečeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS), gde su u toku bilateralni razgovori italijanskih i privrednika iz regiona o mogućim ulaganjima u te dve oblasti.

Oko 430 litara radiaktivne vode izlilo se iz kontejnera u krugu razorene nuklearne centrale “Fukušima 1”. Neizvesno da li će Tokijska elektroprivreda da zauzda više desetina hiljada tona kontaminirane vode.

Ruske vlasti podigle su optužnice protiv svih 30 članova broda organizacije Grinpis za pirateriju zbog njihovog protesta na ruskoj naftnoj platformi u Arktiku.

Evropska unija usvojila je više od 130 ekoloških ciljeva za period između 2010. i 2050. godine koji bi trebalo da pomognu na putu ka “zelenoj” ekonomiji. Međutim, novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) ukazuje da su se članice EU lakše dogovorile o nizu mera i politika za zaštitu čovekove okoline nego što ih sprovode i da će za brojne ciljeve biti potrebne dodatne mere i verovatno više vremena. Otežavajuća okolnost je što za gotovo sve obavezujuće ciljeve rok ističe 2020. godine ili ranije.

Strategija za dunavski region pokazala je u prvoj fazi primene da ima potencijal za podsticanje razvoja i povezivanja zemalja Podunavlja i rešavanje zajedničkih izazova u različitim oblastima, poput životne sredine, konstatuje se u prvom izveštaju Evropske komisije o sprovođenju te strategije.