Ta­man nas je, na­kon afe­re „afla­tok­sin” i pa­da iz­vo­za ži­ta­ri­ca, svet­sko tr­ži­šte po­no­vo po­če­lo da po­sma­tra­ kao ozbilj­nog igra­ča jer smo od že­tve na­o­va­mo po­sti­gli iz­van­red­ne iz­vo­zne re­zul­ta­te, a po­ljo­pri­vred­noj pro­iz­vod­nji i tr­go­vi­ni sad za vrat ska­če dr­ža­va.

Na­i­me, Agen­ci­ja za upra­vlja­nje lu­ka­ma do­ne­la je od­lu­ku da po­ve­ća luč­ke i pri­sta­ni­šne tak­se, iz­me­đu osta­log i za iz­voz i uvoz ži­ta­ri­ca, zbog če­ga su se već stvo­ri­li pro­ble­mi na tr­ži­štu. U po­slov­nom udru­že­nju „Ži­ta Sr­bi­je”, ko­je je tim po­vo­dom pi­sa­lo Vla­di Sr­bi­je, na­vo­de da bi, u slu­ča­ju pri­me­ne no­vih tak­si, go­di­šnja šte­ta za pri­vre­du Sr­bi­je bi­la po­ve­li­ka.

Sa­mo za iz­voz ži­ta­ri­ca pri­vred­ni­ci će mo­ra­ti da pla­te vi­še od tri mi­li­o­na evra na ime no­vih tak­si, a to bi se pre­li­lo dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji, ka­žu u ži­tar­skom udru­že­nju. Ukup­na šte­ta za srp­sku pri­vre­du bi­la bi mno­go ve­ća jer su po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­di sa­mo deo ro­be na ko­ju se od­no­si po­ve­ća­nje luč­kih tak­si. Tu su, na­i­me, i ru­de i me­ta­li, kao i naft­ni de­ri­va­ti, od­no­sno sve što se pre­vo­zi re­ka­ma, naj­vi­še Du­na­vom.

Od­lu­ku o vr­sti, vi­si­ni i na­či­nu pla­ća­nja luč­kih i pri­sta­ni­šnih tak­si odo­bri­la je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne Vla­da Sr­bi­je, a ob­ja­vlje­na je u „Slu­žbe­nom gla­sni­ku”. Reč je o šest tak­si, a „Ži­ta Sr­bi­je” ka­žu da one ni­su uop­šte ma­le, te da su stra­ni bro­da­ri već re­a­go­va­li i re­kli da će mak­si­mal­no iz­be­ga­va­ti na­še lu­ke, boj­ko­to­va­ti ih i od­la­zi­ti u dru­ge, kod na­ših di­rekt­nih kon­ku­re­na­ta. „Ži­ta Sr­bi­je” su za­tra­ži­la da se ta od­lu­ka ba­rem od­lo­ži na šest me­se­ci, me­đu­tim, Agen­ci­ja za upra­vlja­nje lu­ka­ma im je iza­šla u su­sret uto­li­ko što je po­me­ri­la nje­nu pri­me­nu na 1. mart 2014, ume­sto 1. ja­nu­ar, ali iz­vo­zni­ci ne oče­ku­ju da će se za još me­sec i po bi­lo šta ura­di­ti po tom pi­ta­nju.

– U slu­ča­ju pri­me­ne te tak­se iz pri­vre­de bi bi­lo is­pum­pa­no tri mi­li­o­na evra, sa­mo u iz­vo­znom de­lu ži­tar­skom de­lu. Pro­blem je što je Agen­ci­ji za upra­vlja­nje lu­ka­ma da­to pra­vo da sa­ma svo­jim ak­ti­ma od­re­đu­je ka­ko da na­pla­ću­je svo­je tro­ško­ve. Ži­ta­ri su ta­ko do­ve­de­ni u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj jer ta­kvi tro­ško­vi ne po­sto­je kod na­še kon­ku­ren­ci­je u iz­vo­zu. Ne po­sto­je u lu­ka­ma Ru­mu­ni­je, Bu­gar­ske, Ma­đar­ske, čak i ni u osta­lim lu­ka­ma evrop­skih ze­ma­lja, iz­u­zev u Austri­ji, ko­ja ni­je bit­na s aspek­ta ži­ta­ri­ca – ob­ja­šnja­va u raz­go­vo­ru za „Dnev­nik” di­rek­tor „Ži­ta Sr­bi­je” Vu­ko­sav Sa­ko­vić. – Ako ta­kve tak­se bu­du osta­le na sna­zi, ti će se tro­ško­vi pre­va­li­ti na te­ret pro­dav­ca, to jest po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča. Tra­ži­li smo da se pri­me­na te od­lu­ke od­lo­ži šest me­se­ci i da se odr­ži jav­na ras­pr­va da bi se sa­gle­da­li svi aspek­ti i oce­ni­lo da li se to ze­mlji is­pla­ti ili ne.

„Ži­ta Sr­bi­je” uka­za­la su u pi­smu Vla­di i na dru­ge akut­ne pro­ble­me u pro­iz­vod­nji i tr­go­vi­ni po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­di­ma. Re­ci­mo, za­tra­že­na je iz­me­na u za­ko­nu ko­jim se ogra­ni­ča­va­ju ro­ko­vi pla­ća­nja na 60 da­na. Pro­me­na sa­mo jed­nog sta­va u tom za­ko­nu bi dra­stič­no uti­ca­la na agrar­ni sek­tor, u po­zi­tiv­nom smi­slu, oce­nju­ju u tom po­slov­nom udru­že­nju.

– Neo­p­hod­no je da se omo­gu­ći svi­ma ko­ji ima­ju že­lju i vo­lju da kre­di­ti­ra­ju po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju da to ra­de, da im je­dan za­kon ne bu­de na smet­nji. De­fi­ni­san je rok od 60 da­na, a ka­da kre­di­ti­ra­te po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju to ra­di­te ceo pro­iz­vo­di ci­klus – kod pše­ni­ce de­vet me­se­ci, kod dru­gih po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da oko po­la go­di­ne. Osim to­ga, u za­ko­nu pi­še da je do­zvo­lje­no sa­mo ze­mljo­rad­nič­kim za­dru­ga­ma da bu­du kre­di­to­ri, a one ne­ma­ju no­va­ca i ni­su ti ko­ji mo­gu kre­di­ti­ra­ti, Tra­ži­li smo da se uz njih u za­ko­nu na­ve­du i prav­na li­ca, od­no­sno ak­ci­o­nar­ska dru­štva i dru­štva s ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću. Iz pro­ce­sa kre­di­ti­ra­nja iz­u­ze­ti su za­pra­vo svi ko­ji ima­ju pa­ra i mo­gu kre­di­ti­ra­ti pr­po­i­zvod­nju, kao što su pre­ra­đi­vač­ka in­du­stri­ja, pro­dav­ci za­štit­nih sred­sta­va, iz­vo­zni­ci, mli­no­vi… Iz­u­ze­to je ne­što što je sa­svim lo­gič­no u ce­lom sve­tu – na­gla­ša­va Sa­ko­vić.

Gre­ši­mo u mi­lion to­na

Je­dan od zah­te­va „Ži­ta Sr­bi­je” je i sa­te­lit­sko sni­ma­nje jer smo jed­na od ret­kih ze­ma­lja ko­ja to ne­ma i ne zna šta se i na ko­jim po­vr­ši­na­ma tač­no se­je.

– Te pro­ce­ne va­ri­ra­ju do 200.000 hek­ta­ra kod ku­ku­ru­za. S pro­seč­nim pri­no­som od šest to­na mi prak­tič­no go­vo­ri­mo da ne zna­mo da li nam je ro­di­lo 1,2 mi­lion to­na vi­še ili ma­nje. Mi­lion to­na ni­je ma­la oma­ška! – ka­že Vu­ko­sav Sa­ko­vić.

Dnevnik