Otkupne cene teladi i junadi poslednjih nedelja beleže snažan rast širom Srbije, a pojedina grla dostižu i 1.000 dinara po kilogramu žive vage. Prema oceni stočara, glavni razlog je jednostavan – ponuda je smanjena, dok tražnja za junetinom raste, ne samo u Srbiji već i u regionu

Miloš Trajković iz Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije kaže da se trenutno na tržištu vidi klasičan odnos ponude i tražnje.

„Kada je povećana tražnja ili smanjena ponuda, cena uvek ide gore. Upravo se to trenutno dešava i u celoj Evropi, a posebno na Balkanu“, istakao je Trajković za portal Euronews Srbija.

Jedan od ključnih razloga za rast cena je, kako objašnjava, smanjenje broja krava simentalske rase, koje daju telad pogodnu za tov. Istovremeno, prethodnih godina povećavan je broj mlečnih grla, pre svega holštajn-frizijske rase, čija telad nemaju iste tovne karakteristike kao simentalci ili specijalizovane tovne rase.

Dodatni pritisak na tržište stvorili su poremećaji u međunarodnoj trgovini. Srbija je godinama uvozila telad, ali je pojava bolesti plavog jezika u Evropi značajno usporila njihov dolazak na domaće tržište.

„To je jedna od stvari koja je dovela do manje ponude teladi, a samim tim i manje junadi na tržištu. S druge strane, niska cena žitarica podstakla je proizvođače da veći broj teladi ostave u tovu, umesto da ih šalju na klanje, što je dodatno smanjilo ponudu u određenom periodu“, rekao je Trajković.

Prema njegovim rečima, situaciju je dodatno poguralo i ograničavanje uvoza mesa iz zemalja Merkosura u Bosnu i Hercegovinu, što je povećalo tražnju za junetinom u regionu.

„Trenutno telad težine između 110 i 120 kilograma dostižu cenu i do 11 evra po kilogramu žive vage. To je ulaz za proizvodnju junetine, pa za 10 do 15 meseci možemo očekivati još veću cenu junadi na tržištu“, upozorio je Trajković.

Manjak teladi ne može brzo da se nadoknadi

Govoreći o budućnosti stočarske proizvodnje, Trajković ističe da se problem nedostatka teladi ne može rešiti bez povećanja broja krava.

„Imamo deficit teladi, a krava u proseku može da da jedno tele godišnje. Bez povećanja broja krava teško je očekivati značajniji rast proizvodnje“, naglasio je.

On smatra da bi država trebalo da prilagodi sistem subvencija i veći fokus usmeri na rase koje kombinuju proizvodnju mleka i mesa. Kao posebno važnu izdvaja simentalsku rasu, koja je značajna i za proizvodnju mleka i za tov.

„Simentalska rasa je nešto na šta bi država trebalo da obrati posebnu pažnju. Sa druge strane, holštajn rasa daje velike količine mleka, ali zahteva izuzetno kvalitetnu ishranu i veoma je osetljiva na klimatske promene koje poslednjih godina utiču na kvalitet stočne hrane“, rekao je Trajković.

Lošiji kvalitet silaže i kabaste hrane, dodaje, utiče i na reprodukciju. Umesto jednog teleta godišnje, krave često daju potomstvo tek nakon 15 do 18 meseci, što dodatno smanjuje ponudu teladi, čak i kada broj grla na terenu ne opada istim tempom.

Zbog toga, prema njegovoj oceni, rast cena neće biti kratkotrajan. Tražnja za mesom se povećava, dok je ponuda teladi i junadi ograničena, pa se može očekivati da pritisak na tržište potraje.

Trajković upozorava da će više otkupne cene neminovno osetiti i potrošači.

„Potrošači moraju da znaju da će cena junetine već tokom zime dodatno rasti. To će predstavljati novi pritisak na kućne budžete i inflaciju, ali je to posledica tržišnih kretanja kojima se svi učesnici moraju prilagoditi“, zaključio je Trajković.