”Šteta je već učinjena. A sve je kulminiralo tim zakonom gde se daje državno poljoprivredno zemljište na period od 30 godina za kapitalne investicije kako bi se povećao nivo profitabilnosti po hektaru. Tako su otvorena vrata korupcije“, kaže u intervjuu za DW poslanik i bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić
Prema njegovim rečima, Zakon po kojem država daje državno poljoprivredno zemljište na period od 30 godina za tobože kapitalne investicije napravljen je zbog ”Tenisa“, što je potpuno pogrešna politika. ”Fundamentalno pitanje oko kojeg se stalno sukobljavamo je da su se revolucija u poljoprivredi i višak proizvodnje, pre svega u Vojvodini, desili kada smo uzeli državno zemljište tajkunima i dali zemlju na licitaciju od 2007. godine”, kaže Ješić.
”Sam Tenis je dosta problematičan u Nemačkoj. Nije to neka vrhunska firma koja korektno radi posao. Drugo, dolazak je vezan pre svega za resurse, najviše za kukuruz koji je osnovna komponenta stočne hrane. Po proizvodnji kukuruza smo mi ozbiljan igrač u Evropi. Njihov motiv je bio da dođu ovde, smanje troškove, dobiju resurse za džabe i da im se otvori rusko tržište”, smatra Ješić.
Prema njegovm mišljenju, za njihov nedolazak ima hiljadu mogućnosti. ”Možda im nije dovoljna ta količina zemljišta, jer je najpre bila veća količina u igri. Pitanje je da li im se otvaraju tržišta, pitanje je finansija, ali zootehnički razlozi sigurno ne postoje. Mi smo u okviru sistema veterinarske bezbednosti EU gde se može pojaviti zaraza na teritoriji tvoje države, a ti normalno dalje radiš. To se dešava, to je živa stvar. Postoji sistem karantina”.
On zaključuje da je državno poljoprivredno zemljište, 550.000 hektara mahom u Vojvodini, jedan od najvećih resursa koje posedujemo. ”Od prvog dana vlade Ivice Dačića – kada je Vučić bio potpredsednik – prvi posao kojim su se bavili bio je da sa ”Al Dahrom“ dogovaraju ustupanje zemljišta. To zemljište nekome moraš da uzmeš – uzeo si seljacima iz Banata. A zadužili su svoje kuće, imanja da bi kupili mehanizaciju za zemlju koju su radili i pošteno je plaćali po tržišnoj ceni. Uostalom, ni u Nemačkoj se ne pravi agrobiznis sa kombinatima koji imaju hiljade hektara, kao što je Dragan Đilas zamišljao za PKB. Koncept agrara Evropske unije su farmeri kao nosioci poljoprivredne proizvodnje. Njih smo pomogli od 2007. kada su dobili šansu da povećaju kapacitete zakupom zemljišta, pa su onda založili svoja imanja, kupili mehanizaciju, i računali da će dobijati to zemljište na opštinskoj licitaciji i to pošteno platiti. To su im sada oduzeli”, kaže Ješić.
Krenulo je, kao što sam rekao, sa „Al Dahrom“, nastavilo se aferom sa ”Al Ravafedom“ gde su dva kombinata, državno zemljište i Karađorđevo dati nepoznatoj firmi. A sve je kulminiralo tim zakonom gde se kao dovode kapitalne investicije kako bi se povećao nivo profitabilnosti po hektaru. Taj zakon je napravljen zbog ”Tenisa“ i zvali smo ga ”Tenisovim zakonom“. Tako su otvorena vrata korupcije – Marijan Rističević je dobio 200 hektara u Inđiji, neki član SPS je dobio u Zrenjaninu, a i „Tenis“ je dobio hiljade hektara.
Ali sada odlaže čitavu stvar. Aleksandar Vučić je nekim najavama govorio da će „Tenis“ uspostaviti ceo lanac proizvodnje u Srbiji i gajiti četiri miliona tovnih svinja godišnje. Na kraju su investicioni planovi bili mnogo skromniji. Da li je ikada bilo realno da neko dođe i gaji tolike svinje?
Da li to teoretski može? Može. Jer ima potencijala za proizvodnju hrane. Ali da li se to radi u svetu? Ne, jer gajenje životinja otvara mnoge ekološke probleme. Zamislite te lagune za đubrivo u koje se svaki dan skuplja od četiri miliona svinja? Šta da radiš sa tim? To se ne radi tako. I Evropska unija u svom sistemu bezbednosti ne dozvoljava velike komplekse, i zbog ekologije, a i zbog pomenutih zaraza. Zakonodavac ovde nije naterao „Tenis“ na ekološke standarde kao u zemlji odakle dolaze, a to znači dramatično smanjene troškove.
Njih zapravo zakonodavac nije obavezao ni na šta. Nema ugovora već samo memoranduma o dobroj volji. Zato sada „Tenis“ za odlaganje investicije ne plaća nikakve penale.
Ne plaćaju jer nisu ni ušli u zakup zemljišta. Zato sada u Ministarstvu poljoprivrede kažu da će vratiti zemljište na licitaciju. Ali nije isto kad daješ zemljište u plodoredu od pet do sedam godina i kad mi daješ iz godine u godinu. Treba pet do sedam godina, to traži tehnološki proces za jednu parcelu jer se moraju menjati kulture koje se sade. Ali „Tenis“ nije jedini posao gde investitori nisu obavezani ni na šta. To će generisati ogroman broj seljaka koji neće moći da finansiraju kredite, imaće izvršenje od strane banaka, a osnovni razlog nije njihovo loše poslovanje već oduzimanje privrednog resursa koje je država dala trećim licima.
Očigledno oni imaju svoje razloge zbog kojih nisu došli i bilo bi dobro da ih znamo. A ceo postupak je katastrofa i već je uzrokovao ogromnu štetu. Na kraju fundamentalna stvar – ne razvija se tako stočarstvo. Kako bi se razvilo sve i da „Tenis“ napravi četiri miliona svinja godišnje? On ima neke radnike, i to ne mnogo, a sutra se pokupi i ode i gde je naše stočarstvo?
