Prva pirotska tkačka kolonija otvorena je na Staroj planini, u hotelu “Stara”, na kojoj je dvadesetak vrsnih tkalja prikazalo veštinu tkanja pirotskog ćilima.
Tradicionalno ćilimarstvo, o kojem je ove godine iz Srbije izveštavao i Si-En-En, okupilo je danas na Staroj planini strane diplomate i gradonačelnike, koji pružaju podršku nezaposlenim ženama iz ruralnih krajeva da kroz domaću radinost obezbede sebi trajno zaposlenje i stabilan izvor prihoda.
Koloniju su organizovali gradovi Pirot i Sombor, u okviru Sporazuma o saradnji na očuvanju staparskog i pirotskog ćilima, zajedno sa Etno mrežom i zadrugom za izradu ćilima i suvenira “Damsko srce” iz Pirota, a uz podršku NALED-a i ambasada Australije i Sjedinjenih Američkih Država.
“Ovaj projekat je nastao iz potrebe da narodna rukotvorina opstane, ali ja mislim da smo mi postigli još jedan važniji cilj, a to je da napredujemo i da možemo doći do nekih ekonomskih rezultata”, rekao je gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, na svečanom otvaranju tkačke kolonije.
Cilj je, kako je istakao, da proizvodi koje proizvode žene iz Pirota, Sombora i drugih gradova u Srbiji, u saradnji sa Etno mrežom, dođu do kupaca u prestonici, ali i do diplomatskih poklona u Ministarstvu spoljnih poslova.
Ambasadorka Australije u Srbiji DŽulija Fini ukazala je na značaj ekonomskog osnaživanja žena i očuvanja kulturnog nasleđa, nakon čega je komisija, sastavljena od institucionalnih partnera Kolonije, dodelila priznanje za najlepše izrađen tkani komad, koje je otišlo u ruke Ane Ilić Panjković iz Sombora, za rad dimenzija 30×30 sa motivom koze sa ćilima koji je originalno izrađen 1820. godine.
Direktorka tkačke zadruge “Damsko srce” Slavica Ćirić, koju nazivaju i čuvarem tradicije, izjavila je Tanjugu da je ovogodišnja Kolonija okupila 20 tkalja iz deset gradova Srbije, i da je osnovni cilj manifestacije razmena iskustava tkalja, unapređenje veština i animiranje lokalne zajednice radi pružanja finansijske podrške.
Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da je pored ekonomskog osnaživanja žena koje su u manjim sredinama uglavnom trajno nezaposlene, osnovni cilj Koplonije i očuvanje i promocija pirotskog i staparskog ćilimarstva.
Pirotski i stapaski ćilim je, kaže Jovanović za Tanjug, neophodno otrgnuti od zaborava i sačuvati za buduće generacije, kao važan deo tradicionalnog nasleđa Srbije.
Ona je uputila apel vlastima grada Beograda, ali i drugim gradovima u Srbiji, da pomognu u otvaranju gradskih etno galerija, u kojima bi bio prikazan način izrade tkanih komada uz mogućnost da se posetioci oprobaju u ovoj tradicionalnoj veštini, i u kojima bi se organizovala predavanja i prodavali izloženi komadi.
Do sada je, kako je dodala, prodaja ćilima realizovana preko Etno mreže i zanatskih udruženja, a strani posetioci su ti koji pokazuju najveći interes za tkane komade.
“Dosta toga je već urađeno, kao što su obuke i izložbe staparskog i pirotskog ćilima”, ocenjuje Jovanović i podseća da je prva kolonija ove vrste održana prošle godine u Staparu kraj Sombora.
“Cilj je da ova aktivnost postane redovna godišnja aktivnost, gde ćemo se na proleće okupljati na Staroj planini, a u jesen u ravnici kod Sombora”, istakla je Jovanović, ukazavši još jednom na dragocenu podršku gradova, a naročito ambasada Australije i SAD.
Kolonija će trajati do sutra, 23. juna.
Tkačka kolonija je i prilika za promociju turističkih potencijala Stare planine, koja pored dobrih staza za skijanje, može da ponudi bogat sadržaj i tokom leta.
Na toj planini nalazi se trećina svih vodopada u Srbiji, a na steni pećinske crkve svetog Petra i Pavla u selu Rsovci nalazi se i jedinstvena freska tzv. ćelavog Isusa na kojoj je Isus Hrist prikazan mlad i bez kose.
Uz to, u pirotskom kraju turisti mogu da probaju čuvene lokalne proizvode kao što su peglana kobasica i pirotski kačkavalj.
