Toplo vreme pokrenulo je vegetaciju ozimih useva a trenutne temperature ne predstavljaju problem, kao ni najavljeni pad temperature do kraja meseca, rečeno je Tanjugu u Poljoprivrednoj stručnoj službi Subotica.
Kako je izjavio direktor ove službe, Damir Varga, zahvaljujući aktuelnim vremenskim prilikama pšenica i ječam su vidno ozelenili, aktuelne vremenske prilike im ne predstavljaju problem, ali bi problem predstavljao eventualni nagli pad temperature na minus deset do minus dvanaest stepeni, posebno za ječam koji bi u tom slučaju stradao.
“Bilo je prethodnih dana pitanja poljoprivrednika vezanih za žućenje ječma. Međutim, to je normalna fiziološka pojava za ovo doba godine i proizvođači ne treba da brinu. Ako bude onako kako meteorolozi najavljuju ne bi trebalo da bude nikakvih problema, jer nećemo imati velike temperaturne oscilacije u narednom periodu”, kaže Varga za Tanjug.
Dodaje da je ova služba, kao i prethodnih godina, obavila analizu sadržaja azota u zemljištu, na osnovu čega je urađena i preporuka prihrane kultura, koja će uslediti možda već za desetak dana.
Na osnovu 23 uzorka zemljišta sa 122 hektara površina zasejanih ozimom pšenicom, Varga je ocenio da su jesenas upotrebljene zadovoljavajuće količine azota i fosfora, koje će omogućiti formiranje visokog prinosa ozime pšenice ukoliko klimatski činioci proizvodnje budu povoljni.
Prema njegovim rečima, ukupni sadržaj nitratnog azota u zemljištu je sličan onom od prošle godine, ali je raspored povoljniji, jer se veći sadržaj nitrata nalazi u sloju od 0-60 centimetara i iznosi 58 kilograma hektaru, što je za 20 kilograma nitratnog azota više u odnosu na prošlu godinu.
Kako kaže, na osnovu stanja vlage može se zaključiti da je situacija lošija nego protekle godine, ali ipak nešto povoljnija u odnosu na 2012, s obzirom na nešto veći sadržaj vlage u sloju od 60-90 centimetara.
“Poljoprivrednicima će 2012. godina ostati u lošem sećanju po katastrofalnoj suši, i ukoliko ne bude značajnijih padavina do setve jarih useva, biće potrebno smanjiti pretsetvene količine azotnih đubriva i povećati razmak setve u redu prilikom setve kukuruza”, napominje Varga.
Na parcelama gde je predusev pšenici bio suncokret, kako dodaje, biće potrebno upotrebiti i do 100 kilograma čistog azota za prihranu.
“Na kukuruzištima zasejanim pšenicom biće potrebno primeniti oko 65 kg čistog azota za prihranu, a najmanje količine za prihranu biće potrebno upotrebiti tamo gde je soja bila predusev pšenici, oko 50 kg čistog azota”, preporučio je Varga.
Tanjug
