Opština Topola ovih dana pronalazi načine da pomogne voćarima čiji su zasadi pogođeni gradom. Šteta iznosi preko 354 miliona dinara, a najviše su stradale šljive, jabuke i breskve. Voćarima koji imaju zasade šljiva ponuđen je otkup oštećenih plodova po ceni od 35 dinara
Oko tri stotine poljoprivrednih gazdinstava u opštini Topola prijavilo je pojedinačnu štetu od grada koja premašuje tri miliona evra. Od grada su najviše stradale šljive, jabuke i breskve. Otkup oštećenih šljiva garantovala je fabrika za preradu voća iz obližnjeg sela Jarmenovci.
Otkup šljive oštećene gradom
“Dogovorili smo se sa fabrikom za preradu voća i povrća iz sela Jarmenovca da sva šljiva koja je oštećena gradom, bez obzira na kvalitet, bude otkupljena i negde sa jučerašnjim danom smo izvukli 130 tona te da kažem gradobitne šljive i ona će biti plaćena proizvođačima 35 dinara po kilogramu. Smatram da je to korektna cena i da mogu sa tim novcem da pokriju te neke osnovne troškove proizvodnje. Sa druge strane nama je najveći problem breskva koja je dobrim delom oštećena i mi nemamo tu mogućnost jer imamo dosta zelenih breskvi koje su potpuno satrulile i tu je najveća muka”, kaže Dragan Jovanović, predsednik skupštine opštine Topola.
Voćaru Miroslavu Jevtiću iz sela Mitrovčići kod Topole odgovara otkupna cena oštećene šljive od 35 dinara jer će na taj način moći da podmiri troškove ulaganja u sam zasad.
“Mogu da vam kažem da je na našu sreću to dobra cena za takvu šljivu jer je inače ona za drugu klasu sada. Prošlih godina je druga klasa bila 15 dinara tako da je nekim čudom ove godine bolja cena tako da će ljudi barem nešto moći da iskoriste. Moraću i ja svoju šljivu poslati na preradu jer rod koji je planiran za prvu klasu u potpunosti je propao zbog grada koji je bio baš intenzivan. Jabuka nije oštećena skroz ali ako kod nje imate najmanje dva udarca od grada onda ona ne može više biti prve klase. Takva jabuka odmah ide u industriju a tu su drastično niže cene u odnosu na planiranu”, kaže Miroslav Jevtić, voćar, selo Mitrovčić, opština Topola.
Refinansiranje poljoprivrednih kredita
Grad je pogodio blizu 2.000 hektara pod voćem, a šteta u voćnjacima kreće se od 55 odsto do 70 odsto. Opština Topola će zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede poslati zahteve bankama za refinansiranje poljoprivrednih kredita za 2017. godinu, a deo štete će pokriti osiguravajuće kuće.
“Moram da kažem da imamo velike primedbe na osiguravajuće kuće iako je kod nas negde oko 17 odsto ukupnih površina osigurano što čini da je to u principu najveći procenat od svih opština u Srbiji. Nama je potrebna nezavisna proceniteljska kuća. Potpuno je nelogično da ja osiguravam kod vas moje useve, a vi na kraju kada mi se desi šteta dođete i procenjujete nešto što treba vi da platite. To je potpuno neverovatno i to ima samo kod nas u Srbiji. Sa druge strane moram i da kažem da su sada osiguravajuće kuće bile korektne sa procenom štete”, kaže Dragan Jovanović, predsednik skupštine opštine Topola.
Najveći problem imaju proizvođači breskve jer oštećeni plod koji nije u potpunosti sazreo brzo truli pa je šteta u pogođenim zasadima nenadoknadiva.
