Ove godine je situacija u svinjarstvu zadovoljavajuća. Prema mišljenju stočara, cena hrane za svinje nije visoka a cena tovljenika je dobra – kreće se od 185 do 195 dinara za kilogram, plus PDV. Pre nekoliko meseci su za prasad farmeri plaćali i 350 do 400 dinara, a sada se manje stavlja prasadi u tov pa je cena pala za približno 20 odsto
U svinjarstvu je situacija zadovoljavajuća, kaže za RTV stočar u Bajši Robert Silađi. On objašnjava da je, kao po onoj narodnoj, da posle kiše dolazi sunce, posle loše prošle ova godina dobra
“Mislim da se i nadalje nastavlja taj trend dobrog poslovanja proizvođača svinja. Cena tovljenika se postepeno povećava, a u periodima kada nema povećanja cena nema ni većeg pada cene na tržištu. Sa druge strane, cene žitarica sada u žetvi dosta su povoljne tako da stočari zaista mogu da budu zadovoljni. Dakle, cena hrane za svinje nije visoka, a cena tovljenika, mogu da kažem, veoma je dobra. Cena kilograma tovljenika je od 185 do 195 dinara plus PDVcena hrane za svinje nije visoka. Mislim da će cela ova godina biti dobra za farmere jer ne samo da kod nas nije velika ponuda svinja, već se u celoj Evropi oseća nestašica”, objašnjava Silađi.
“U Srbiji, na tržištu tovljenika imamo približno 70 odsto prerađivača koji realno plaćaju partnere proizvođače i kada je teška situacija na tržištu i kada postoji višak svinja. Onih 30 odsto prerađivača koji plivaju u mutnom i sada kada nema svinja, oni nemaju stalne partnere. Oni sada nude više i nerealno obećavaju jer su u problemima. Zato je bitan partnerski odnos proizvođača i prerađivača”, ističe Silađi.
Slična situacija i sa cenom prasadi
Kada je reč o ceni prasadi, tu je slična situacija kao kod tovljenika.
“Dakle, nekada se pojavljuje višak, a nekada manjak. Pre nekoliko meseci su za prasad farmeri plaćali i 350 do 400 dinara, a sada se manje stavlja prasadi u tov pa je cena pala za približno 20 odsto”, navodi.
Trenutno dobro stanje u svinjarstvu nije pokrenulo farmere koji su napustili taj posao da obnove proizvodnju”, ocenjuje naš sagovornik.
“Možda nemaju ni novca za novi početak jer su više puta radili sa gubitkom pa im je deo kapitala propao. Ljudi su se opekli više puta i plaše se da, dok pokrenu proizvodnju svinja, opet dođe loš period, kako se to, nažalost, i dešava. Mogu da kažem da ovde u selu, ali i u kompletnom svinjarstvu kod nas, da se oni koji su pre desetak godina uspeli da opstanu na tržištu, i danas drže. Manji deo farmera pokušava da se uklopi u nove okolnosti, ali imaju manje ili više uspeha. Sve u svemu, nekog većeg povećanja proizvodnje svinja na farmama nema”, zaključuje Robert Silađi.
