Genetski modifikovana soja teško da će ikada biti proterana sa plodnih srpskih oranica. Dok je mnogi svesno uzgajaju, ima i onih koji seme kupuju na pijacama, misleći da je zrno konvencionalno. Među onima koji su iz neznanja posejali GM soju je i meštanin sela Grabovac, nadomak Obrenovca, čiji su čitav zasad otkrili i u petak uništili fitosanitarni inspektori Ministarstva poljoprivrede.
I dok je u petak u zoru morao da uključi već ostareli traktor, ne bi li preorao soju, koja još nije ni rodila, umorno i prevareno je odmahivao rukom, i govorio da je više nikada neće ni sejati. A kako kaže, ovo mu je bio prvi put i da ju je posejao. GM soja bila je posejana na 55 ari zemlje. Zbog ovog prekršaja naplaćena mu je kazna od 50.000 dinara.
– Kupili smo zrno soje u džaku na pijaci u Obrenovcu, a nismo ni znali da je genetski modifikovana – razočarano nam je ispričao sin vlasnika zemlje, na kojoj su inspektori pronašli ilegalnu biljku i koji je želeo da mu se ime ne objavljuje u novinama. – Noćima nisam spavao kad su nam rekli šta je. Ne znam šta nam je ovo trebalo. Nisam je čak ni jeftinije platio. Tretirali smo je preparatima za konvencionalnu soju, a ne totalnim herbicidima.
Većina poljoprivrednika GM soju uzgaja za sopstvene potrebe, kako bi hranila svinje, ali ima i onih koji na velikim površinama ovu uljaricu seju, nadajući se da će im proći na otkupnim mestima. Što teško prolazi, jer otkupljivači kontrolišu zrno na genetsku modifikaciju.
Fitosanitarna inspekcija za poslednja dva meseca obavila je 1.728 kontrola njiva zasejanih sojom u Mačvanskom, Zapadnobačkom, Južnobačkom i Sremskom okrugu. Od 48 uzoraka koji su uzeti na parcelama, 47 je bilo pozitivno na GMO. Najveći procenat zasejanih površina pod GM sojom bio je u Mačvi.
– Kod GM soje znatno su manja ulaganja kada je reč o pesticidima, što je i jedan od razloga za sejanje – ispričala nam je Biljana Lukić Čupković, fitosanitarni ispektor, koja je sa koleginicom Marinom Savić obilazila i kontrolisala njive u okolini Obrenovca. – Genetski modifikovana soja izgleda i naoko drugačije, gotovo da nema korova, postoji specifičan, rozikasti cvet, a stabljika i list su dlakaviji.
Prema rečima Dejana Vukičevića, nekad je najteže ući u trag onima koji su posejali GM soju. Njive se često vode na neke druge ljude, koji daju zemlju u zakup ili više nisu živi.
– Inspektori obavezno nadgledaju uništavanje biljke, a sve troškove snose vlasnici – priča Vukičević. – Poslednjih godina pišemo prekršajne prijave, jer su krivične često na sudu obarane i teško dokazive.
Poljoprivrednici se uglavnom late ove soje zbog manjih ulaganja. Genetski modifikovana soja dolazi sa “raundapom”, totalnim herbicidom koji uništava sve osim mutirane biljke.
GM seme soje svake godine pronađe put do poljoprivrednika. Uglavnom se švercuje u malim količinama u kolima, jer onaj ko uzgaja genetski modifikovanu soju, uglavnom ostavi seme za sledeću godinu. Neki od kanala kojima dolazi do Srbije su Rumunija i BiH.
Test-trake otkrivaju
Kontrola na njivama obavlja se uzimanjem lista, koji se gnječi, kako bi pustio sok. Brzim proteinskim trakama, kako nam je ispričala inspektorka Biljana Lukić Čupković, utvrđuje se prisustvo GMO. Ipak, to nije zvaničan rezultat.
– Konačnu reč imaju laboratorijske analize – objašnjava Lukić Čupković. – Kada test traka da pozitivan rezultat, biljka se pod određenom šifrom plombira i šalje na dodatne analize. Tek kada taj rezultat bude gotov, može da se naredi uništavanje biljke.
