Regenerativna poljoprivreda nije samo izbor poljoprivrednih istraživača, već strateško pitanje Republike Srbije u prilagođavanju poljoprivrede na klimatske promene
Intenzivna poljoprivreda dovela je do iscrpljivanja zemljišta i pada njegovog kvaliteta, što klimatske promene dodatno ubrzavaju. Procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemljišta već degradirana, najčešće usled gubitka organske materije – humusa.
Sličan trend prisutan je i u Srbiji, gde se beleži pad sadržaja humusa, važnog saveznika u prilagođavanju na klimatske promene.
”U Vojvodini, polovina zemljišta spada u klasu slabo humusnih zemljišta (< 3 % humusa), dok druga polovina ima srednji sadržaj humusa. Ovo je alarmantno stanje s obzirom na prirodni potencijal regiona, gde bi gotovo celokupna obradiva površina mogla pripadati klasi zemljišta bogatog humusom (> 5 %)”, napominje dr Jordana Ninkov, naučna savetnica iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Prema njenim rečima, regenerativna poljoprivreda nije samo izbor poljoprivrednih istraživača, već strateško pitanje Republike Srbije u prilagođavanju poljoprivrede na klimatske promene.
Na radionici “Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi”, koja je održana u organizaciji Donau Soja i EIT Food u Subotici, ekološke i ekonomske koristi regenerativne poljoprivrede bili su tema predavanja profesora Dragana Žikića. On je ukazao na naučne dokaze o vezi između emisija gasova sa efektom staklene bašte i globalnog zagrevanja, naglašavajući posledice poput porasta temperature, gubitka ledenog pokrivača i negativnog uticaja na biodiverzitet.
”Prema podacima IPCC-a (The Intergovernmental Panel on Climate Change), poljoprivreda, šumarstvo i korišćenje zemljišta zajedno čine oko 24% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali istovremeno nude značajan potencijal za smanjenje emisija kroz vezivanje ugljenika”, istakao je profesor.
On je ukazao i na značaj računanja emisija i na primerima ilustrovao kako konkretne prakse, poput minimalne obrade zemljišta, korišćenja pokrovnih useva, precizne primene đubriva i upotrebe inhibitora nitrifikacije, doprinose smanjenju emisija.
Postoji velika zainteresovanost poljoprivrednika za regenerativne prakse, ali i potreba za dodatnom edukacijom i u primeni novih metoda.
Očuvanje kvaliteta zemljišta, smanjenje uticaja poljoprivrede na klimatske promene i povećanje ekonomske održivosti proizvodnje ostaju ključni izazovi, a regenerativna poljoprivreda se nameće kao neizostavan deo rešenja.
Foto: Donau soja
