Suva šljiva postaje hit voćka u svetu, što predstavlja veliku šansu za proizvođače iz valjevskog kraja. Izvoz šljivovice je simboličan i nema veći komercijalni značaj, jer se najveća količina popije kod kuće.
Trenutno se na Harvardu sprovodi istraživanje čiji je cilj da se potvrdi da konzumiranje 100 grama suvih šljiva dnevno zaustavlja propadanje kostiju. Čak da ih u izvesnoj meri i regeneriše. Ovo sušeno voće, inače, sadrži više kalijuma od banana, što su znale i srpske vojskovođe tokom Velikog rata, tako je svaki vojnik pre juriša na neprijateljsku liniju dobijao kao dopunsko „gorivo” šaku suvih šljiva.
Posle više decenija tavorenja, ova nacionalna voćka bi ponovo mogla da postane istinsko blago Srbije. Resurs bez premca, jer sa oko 76.000 hektara pod ovom voćkom, pod uslovom da se ukupan rod osuši, Srbija bi mogla da podmiri celokupno svetsko tržište i zaradi gomilu para.
Zbog loše organizovanosti, ucena i drugih problema prilikom otkupa i plasmana, preko 60 odsto svežih plodova završi u kacama a potom i kazanima za rakiju. Što se tiče izvoza šljivovice, on je simboličan i nema veći komercijalni značaj, jer se najveća količina popije kod kuće.
Aleksandar Jovanović, stručni saradnik u Regionalnoj privrednoj komori u Valjevu i sekretar Nacionalne asocijacije proizvođača suve šljive koja je osnovana 2010. godine, s ciljem jačanja pozicije izvoza na ruskom tržištu nedavno je iz Pariza doneo dobre vesti.
Oktobra naredne godine Valjevo će biti domaćin predstavnicima Međunarodne asocijacije proizvođača suve šljive. Podsećanja radi, članovi asocijacije su SAD, Čile, Argentina, Francuska, Italija, Južnoafrička Republika, Australija i Srbija.
Oni će praktično na licu meta moći da se uvere da je naša zemlja velesila u proizvodnji svežih plodova šljive, odmah iza Kine i Rumunije, što će, uz marketing, biti od velikog značaja za uspostavljanje značajnije saradnje sa velikim proizvođačima i njihovim tržištima. Istovremeno, biti u društvu sa velikima, prestižna je pozicija posebno u ovom poslu.
“U svetu je trenutna potražnja za suvom šljivom znatno veća od ponude, jer je u prethodnoj godini rod kod najvećih proizvođača bio niži od očekivanog. Inače, prosečna svetska proizvodnja se kreće oko 250.000 tona, ali je ona ove godine pala na 200.000 tona, što je na neki način dobra vest na naše proizvođače, odnosno izvoznike. Srbija bi sa aktuelnom površinom od 76.000 hektara pod ovom voćkom mogla u njenom sušenom obliku da zadovolji skoro celokupnu svetsku potražnju. Naravno da od toga nema ništa, jer se kod nas godinama u proseku od ukupnog roda osuši mali procenat, svega četiri odsto plodova i ostatak odlazi u druge oblike prerade a ogromna količina, 60–70 procenata, završi u kazanima za rakiju, što izaziva čuđenje ostalih svetskih proizvođača. Naprosto, nije im jasno zbog čega ne proizvodimo mnogo više suvih šljiva koje su hit voće u celom svetu. U prošloj godini kod nas je osušeno osam hiljada, uz očekivanje blagog porasta od ovogodišnjeg roda. Međutim, Srbija je trenutno na petom mestu po proizvodnji suve šljive i imamo značajnu ulogu na međunarodnom tržištu iako poprilično zaostajemo za ostalim proizvođačima. U protekle četiri godine proizvodnja suve šljive povećana je dva puta, zahvaljujući osnivanju Nacionalne asocijacije, kao i povećanom interesovanju voćara za podizanje novih zasada”, kaže Jovanović, objašnjavajući da je Međunarodna asocijacija osnovana 1990. godine u francuskoj pokrajini, koja predstavlja centar evropske proizvodnje ovog prerađenog voća.
Srbija kao njen punopravni član može računati na brojne benefite, pre svega, po pitanju dinamičnije saradnje i ostvarivanja kvalitetnijih kontakata u vezi sa izvozom. Praktično time bi, kaže naš sagovornik, ova proizvodnja ponovo mogla da se vrati na lidersku poziciju i staru slavu.
To praktično znači da oni koji žele bolju i sigurniju zaradu treba da smanje temperaturu u „pregrejanim” kazanima za rakiju i okrenu se lesama i tunelima za sušenje plavog blaga. U Kolubarskom okrugu trenutno ima preko tri miliona rodnih stabala šljiva.
Politika
