Poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, najteže je u pregvorima sa EU i najviše će nas koštati, zato treba dobro da procenimo vreme do kada nešto možemo da uradimo, kako bi mogli da obezbedimo što bolje tranzicione periode, navela je predstavnica Minsitarstva poljoprivrede i zašite životne sredine Jovana Majkić.
Ona je na Skupštini Udruženja IOS “Hrabri čistač” u Privrednoj komori Srbije, navela da je važno tačno odrediti koje su to oblasti, za koje će biti potrebno najviše vremena da se uskladimo sa EU i da tražimo odlaganje za njih, s tim što taj tranzcicioni peirod ne može biti duži od 10 godina, od sticanja punopravnog članstva.
Majkićeva je kao rukovodilac Grupe za evropske integracije u oblasti ekologije, navela primer Poljske, koja je pogrešno procenila dužinu tranzicionog perioda, pa je zbog toga morala da plaća kaznu u iznosu od 50.000 evra dnevno.
Prema njenim rečima usklađivanje svih ekoloških propisa sa EU, košta će nas oko 10 milijardi evra, a najkritičnije oblasti u Srbiji su upravljanje vodom i otpadom.
Države članice uspele su da ispregovaraju tranzicione periode za deponije, ambalažni i tehnički otpad, kao i njegov transport.
Ministarstvo je pokrenulo projekte za sprovođenje planova, što zahteva ozbiljne studije i angažovanje više institucija, a posebmo lokalnih samouprava.
Majkićeva je istakla da je vremena malo, da je za septembar zakazan skrining koji će trajati pet dana, a u novembru će Srbija predstaviti svoju poziciju.
Predstavnik Fvropske federacije indutrije otpada FEAD Peter Hodeček je istako da je oblast životne sredine jedno od najzahtevnijih sektora za pregovore o pristupanju EU, integracije podrazumevaju usvajanje i primenu evropskih standarda i i stvaranje institucionalnih i administrativnih pretpostavki na lokalnom i nacionalnom nivou.
On je podsetio da je “Hrabri čistač” prva organizacija sa Balkana koja je čla FEAD-a, što je značajno jer su i u veropskom zakonodavstvu u toku neke promene. Teško je sarađivati i među pojedinim članicama EU, jer su ona na nrazličitom razvojnom i tehnološkom nivou.
Predsednik Udruženja “Hrabi čistač” Miodrag Mitrović je da je neophodno da se zaštite dosadašnje privatne investicije, kako bi se povećalo zapošljavanje i investicije u industriji otpada, jer trenutno stanje vodi povlačenju stranih i domaćih investitora.
On smatra da se pitanje finansiranja industrije otpada, istorijskog zagađenja i reciklaže može rešiti osnivanjem Fonda, koji će biti van budžeta, a popunjavaće se eko taksama za skupljačku i prerađivačku delatnost.
Predstavnik PKS Siniša Mitrović je istakao da nije cilj samo zaštiti životnu sredinu već stvoriti i novi ambijent za poslovanje u zelenoj ekonomiji, koja može biti novi faktor razvoja.
Donošenjem paketa novih zakona teba naći odgovore na klimatske promene i tehnološke nesreće, kako nam se ne bi više događalo, kao sada u Obrenovcu, da se gomila komunalni otpad. On je rekao da će u ponedeljak biti održani razgovori sa Ministarstvom finansija o rekonstrukciji ekološke industrije, a do kraja jeseni treba da se uspostavi projekat IT ekologije.
On treba da doprinese da se prate tokovi otpada, kako bi se smanjio kriminal u oblasti prikupljanja, prerade i prometa sekundarnih sirovina.
Tanjug
