Usred krize na tržištu mleka u Srbiji, izjava ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da bi stočari, kao odgovor na viškove, trebalo da ”krave manje jedu da bi davale manje mleka“ izazvala je burne reakcije među proizvođačima i stručnjacima
Profesor Cvijan Mekić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu ocenio je da je ministar dao ishitrenu poruku, upozorivši da se, kada proizvodnja mleka padne zbog neadekvatne ishrane, stresa, bolesti ili visokih temperatura, ne može lako vratiti na prethodni nivo. Kako je rekao za BBC na srpskom, proizvođači nastoje da održe mlečnost, koja nakon teljenja raste do pete–šeste nedelje i tada dostiže maksimum.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je tokom 2024. imala oko 309.000 muznih krava, što je približno 100.000 manje nego pre deset godina, a proizvodnja je pala na oko 1,3 milijarde litara. Najveći deo mleka dolazi od malih proizvođača, koji su ujedno i najosetljiviji na promene otkupnih uslova.
Ministar Glamočić tvrdi da je njegova izjava pogrešno shvaćena: smanjenje obroka, kaže, ne znači izgladnjivanje, već korekciju koncentrata kada nastanu viškovi. Po njegovom objašnjenju, ako bi se po kravi smanjilo oko pola kilograma koncentrata, to bi značilo oko litar mleka manje dnevno, što bi, kako ocenjuje, bilo dovoljno da se „reše viškovi“.
U međuvremenu, proizvođači navode da se otkup otkazuje i da cene padaju. Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja krajem prošle godine organizovalo je protest u Kraljevu, prosuvši mleko ispred gradske uprave. Predrag Veljković iz udruženja kaže da je u njegovom kraju „svakog dana sve gore“, navodeći da je u jednom danu otkazan otkup 50 tona, dok se u pojedinim selima mleko otkupljivalo po 27–28 dinara. U Mačvi je situacija stabilnija: Goran Vasić navodi otkupnu cenu od 45 do 55 dinara, uz napomenu da su veće farme direktno vezane za mlekare.
Oko uzroka viškova nema saglasnosti: proizvođači ukazuju na uvoz, dok ministar tvrdi da je uvoz u 2025. bio 28% manji nego godinu ranije, ali priznaje da je uvoz jeftinijih polutvrdih sireva poslednjih meseci stvorio pritisak na domaće tržište. Kao moguća rešenja pominju se pojačane kontrole uvoza i označavanja, mere za povećanje potrošnje, a ministar najavljuje i Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama u 2026. godini.
