Iako je broj gladnih u svetu smanjen treću godinu zaredom, 2,69 milijardi ljudi, odnosno gotovo svaki treći stanovnik planete, i dalje nema dovoljno prihoda za raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe. Novi izveštaj pet agencija Ujedinjenih nacija pokazuje da je napredak neujednačen i nedovoljan za ostvarenje cilja nulte gladi do 2030. godine
Glad je tokom 2025. godine pogađala oko 645 miliona ljudi, odnosno 7,8 odsto svetske populacije. Godinu ranije taj udeo iznosio je 8,1 odsto, a 2022. godine 8,6 procenata. Broj gladnih smanjen je za gotovo 14 miliona u odnosu na 2024. i za 43 miliona u poređenju sa 2022. godinom, prenosi Tanjug.
Međutim, pristup kvalitetnoj i raznovrsnoj ishrani ostaje ozbiljan problem. Prosečna minimalna cena namirnica potrebnih za nutritivno odgovarajuću ishranu dostigla je u 2025. godini 4,28 dolara po osobi dnevno, izraženo prema paritetu kupovne moći. To je znatno više od međunarodne granice ekstremnog siromaštva od tri dolara dnevno.
Broj ljudi koji takvu ishranu ne mogu da priušte smanjen je sa 2,97 milijardi u 2021. na 2,69 milijardi u 2025. godini, ali oni i dalje čine 32,7 odsto svetskog stanovništva.
Subvencije obezbeđuju kalorije, ali ne i raznovrsnost
Glavni ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu Maksimo Torero ocenio je da se državne politike uglavnom usmeravaju na subvencionisanje žitarica i drugih skrobnih namirnica, dok je podrška proizvodnji i potrošnji mesa, mlečnih proizvoda, voća i povrća znatno manja.
Takva politika može da obezbedi dovoljan broj kalorija, ali ne i raznovrsnu ishranu, što povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih i drugih bolesti.
Udeo odraslih koji žive sa gojaznošću povećan je sa 12,1 odsto u 2012. na 16,2 odsto u 2024. godini, dok je napredak u ostvarivanju većine globalnih ciljeva u oblasti ishrane majki i dece i dalje prespor. Samo 30,8 odsto dece uzrasta od šest do 23 meseca ima minimalno raznovrsnu ishranu, dok oko 150 miliona dece mlađe od pet godina zaostaje u rastu.
Afrika prvi put ima najviše gladnih
Najlošija situacija zabeležena je u Africi, gde 66,6 odsto stanovništva ne može da priušti nutritivno odgovarajuću ishranu. To je više nego dvostruko veći udeo nego u Aziji i Latinskoj Americi.
Afrika je prvi put postala kontinent sa najvećim brojem gladnih – oko 309 miliona, dok ih je u Aziji 292 miliona. Ipak, udeo gladnih u ukupnom stanovništvu Afrike blago je smanjen, sa 20,3 odsto u 2024. na 20 odsto u 2025. godini, što predstavlja prvi znak zaustavljanja dugogodišnjeg negativnog trenda.
Prema izveštaju, značajan deo maloprodajne cene hrane nastaje nakon izlaska proizvoda sa gazdinstva. Prerada, logistika i veleprodaja mogu da čine do 40 odsto ukupnih troškova, zbog čega autori preporučuju ulaganja u infrastrukturu, navodnjavanje, hladne lance, istraživanja i efikasnije snabdevanje.
Takve investicije mogle bi da smanje cenu kvarljivih i hranljivih proizvoda, posebno voća, povrća, mesa i mlečnih proizvoda, uz politike koje bi podstakle njihovu veću proizvodnju i potrošnju.
Izveštaj „Stanje bezbednosti hrane i ishrane u svetu 2026“ zajednički su pripremili FAO, Svetska zdravstvena organizacija, UNICEF, Svetski program za hranu i Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj.
