Dok je u svetu svaki osmi stanovnik i svako peto dete gladno, godišnje se baca 1,3 milijarde tona hrane, a najbahatije su Severna Amerika i Evropa. Bacanje je svetski problem, a u Evropi je 2014. proglašena godinom borbe protiv bacanja hrane.
Savremena civilizacija obilja i gladi jednima nudi previše, drugima previše uskraćuje, a UN – ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) procenjuje da se godišnje baca trećina (30-40 odsto) svetske proizvodnje ili 1,3 milijarde tona hrane. Pojedine druge organizacije u zavisnosti od toga kako ko definiše otpad ili gubitak – računaju čak s četiri milijarde tona, prenosi Tportal.
Bogate zemlje godišnje bacaju više od 220 miliona tona hrane, što je za deset miliona toma nanje od ukupne godišnje proizvodnje u zemljama subsaharske Afrike. Samo Evropa baca u đubre više od 89 miliona tona namirnica, ne računajući otpad od berbe plodova i ribe, što, prema podacima FAO – a, znači između 95 i 115 kilograma godišnje po stanovniku, za razliku od subsaharske Afrike gde u smeću završi od šest do 11 kilograma.
Uprava britanskog lanca supermarketa Tesco ovih je dana priznala da u đubretu završi 68 odsto njihove salate, 40 odsto jabuka, četvrtina grožđa, petina banana i svaka druga vekna hleba. Police uvek moraju da budu pune sveže robe, pa ona neprodata, a odstajala, naročito unapred pakovana, odmah završava u otpadu. Samo je u prvih šest meseci ove godine iz trgovina i distributivnih centara Tesca bačeno 28.500 tona jestivih namirnica, a list Gardijan upozorava na 15 miliona tona bačene hrane godišnje u Velikoj Britaniji i na podatak da svaka njihova porodica godišnje baci namirnica u vrednosti od 700 funti.
Tesco je, naravno, tek jedan od velikih svetskih lanaca supermarketa, a Velika Britanija tek deo bogate Evrope, koja, uprkos svim pričama o recesijama i krizama, zajedno sa Severnom Amerikom najbezobzirnije baca hranu u đubre.
Krompir mora da bude jednake veličine, jabuke takođe, krastavci i šargarepa ravni, cvetovi brokolija jednako teški, sve što se u to ne uklapa nema pristup do kupca. Od njive do trpeze bogate zemlje i zemlje u razvoju gube 40 odsto hrane, ali dok se ona u nerazvijenim zemljama gubi zbog loših uslova gajenja i prerade, razvijene zemlje je “gube” u trgovini, domaćinstvima i restoranima. Nekad ste ostatkom hrane mogli barem nahraniti svoga psa, a sada i kućni ljubimci moraju imati svoje konzervice i kolačiće.
Novi magazin.
