Slovenija najavila da će uložiti tri miliona evra za promociju domaćih namirnica. Hrvatska uvodi propis o obaveznih 50 odsto lokalne robe u radnjama a Srbija, iako nije u EU, ne koristi dovoljno prostor da podstakne sopstvene proizvođače
Tek svaki treći kupac u Srbiji zna da prepozna domaći proizvod. Polovina se trudi da kupuje domaće, a manje od trećine kupuje namirnice domaćeg porekla isključivo kad su jeftiniji.
Na testu ekonomskog patriotizma naši potrošači ne bi zauzeli zavidnu poziciju.
U Sloveniji, recimo, čak 66 odsto građana želi da jede hranu proizvedenu u toj zemlji, posebno od ulaska u EU, i više čitaju deklaracije. Čak i kada je skuplji, svaki drugi Slovenac spreman je da kupi domaći proizvod.
Slovenija: Tri miliona evra za promociju domaćih namirnica
Nedavno je objavljeno da će za promociju domaćih namirnica slovenačko ministarstvo poljoprivrede izdvojiti tri miliona evra. Razlog je poplava stranih proizvoda posebno posle gubljenja sinonima domaće trgovine „Merkatora”. Novi izum zove se – promocija i preuzet je iz razvijenih država EU.
– Da ne bismo imali poplavu uvoznih proizvoda koji su jeftini, a nisu kvalitetni, jedna od strategija je i ukazivanje na prednosti kupovine domaće robe, ali i na njen kvalitet. Trebalo bi upravo tim dobrim proizvodima omogućiti udeo na tržištu – rekli su u Ministarstvu poljoprivrede.
Marketinški stručnjaci dodaju da je slanje poruke poput „jedite slovenačku hranu” zabranjena u EU, ali da se to može reći i drugačije. Na primer, ukazivanjem na kvalitet domaćih proizvoda.
Na ovakav potez Slovence je najviše naterao ruski embargo, zbog čega je mnogo proizvoda stranog porekla završilo na njihovom tržištu. Kada su im najednom u ogromnim količinama stigle jabuke iz Poljske jednostavno su poručili građanima da ne jedu voće koje je „prešlo toliki put”.
U hrvatskim trgovinama minimum 50 odsto domaćih proizvoda
Pod velom predloga zakona o zabrani nefer trgovine patriotizam se preselio i u Hrvatsku. Ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić je još u februaru najavio da se spremaju novi propisi koji će obavezati trgovce da na rafovima imaju minimum 50 odsto domaćih proizvoda. Očekujući pritisak zbog protekcionizma koji je zabranjen odmah su se pozvali na slične zakone u Evropi. Već ih imaju Švedska i Danska a odnedavno i Mađarska i Rumunija.
– Uravnoteženim odnosom i fer raspodelom dohotka od prodaje hrane trebalo bi da se poveća udeo koji će ostvariti hrvatski proizvođači – izjavio je Tolušić i dodao da je svrha donošenja ovakvog propisa zaštita fer trgovačke prakse.
U Srbiji nekontrolisan uvoz robe
U Srbiji je nekada postojala uredba koja je trgovce obavezivala na isto to na čemu sada insistira Hrvatska. Ali se ovo pravilo u međuvremenu, na putu pridruživanja uniji, izgubilo i dovelo do nekontrolisanog uvoza na štetu domaćih proizvođača i potrošača. Na brisanje propisa o obaveznih 50 odsto domaćih proizvoda na policama Brisel je insistirao i u BiH. Svesni svoje pozicije nisu mnogo mogli da urade za domaće proizvođače kojima jedino preostaje da računaju na svest domaćih kupaca.
Podatak da je uvoz jabuka u prvom kvartalu ove godine dostigao iznos od 10 miliona evra i preti da vrednosno stigne banane (14 miliona evra) trebalo bi da Srbiji upali lampicu. Da ne govorimo o nizu uvoznih poljoprivrednih proizvoda, poput belog luka, pasulja, paradajza i drugih, koji su preplavili pijace.
Prema mišljenju agroekonomskog analitičara Vojislava Stankovića pitanje ekonomskog patriotizma direktno je povezano sa kupovnom moći. U državama nižeg standarda poput Srbije, Makedonije, Bosne, kupci se vode cenom i kupuju jeftinije proizvode bez obzira na njihovo poreklo.
– Ako imate 2,17 evra dnevno za hranu ne razmišljate o patriotizmu već kako da preživite. Slovenci su u boljoj poziciji – kaže Stanković.
On ističe da je država nekada strane trgovce ograničavala procentima domaćih proizvoda koje moraju da plasiraju.
– U ugovoru to sigurno i dalje stoji, ali se to ne kontroliše. To se najviše vidi kod voća i povrća. Strani neće da uzimaju od domaćih dobavljača jer svako gleda svoje interese – ističe naš sagovornik.
Milan Ristić, predsednik udruženja „Moja Srbija”, kaže da prostor za promociju domaćih proizvoda postoji kada neko hoće da ga nađe. Građani žele da kupuju domaću hranu. I kod ostale robe poverenje raste.
– Ima mogućnosti da se više podstiče domaća proizvodnje. Ali problem je što veliki broj građana ni ne zna šta se ovde proizvodi – kaže Ristić. Iako je protekcionizam zabranjen, ističe da je Hrvatska do poslednjeg dana ulaska u EU podsticala kupovinu domaće robe i ulagala dosta novca.
– Oni to rade i dalje na neke druge načine. Što se nas tiče možemo i mi da nađemo sporedne puteve, ali to se kod nas radi loše i ne podstiče se – ističe naš sagovornik čije udruženje još od 2009. godine radi na promociji srpskih proizvoda, ali nikada od države nisu dobili podršku. Kao jedini dobar primer navodi deljenje vaučera za odmor u Srbiji. Problem je, kaže, što građani to shvataju kao socijalnu pomoć, što ne bi trebalo da bude osnovna ideja.
– Ekonomski patriotizam ne raste samo u regionu. Taj trend je pokrenut poslednjih nekoliko godina i u Americi i u Evropi. Ali to uglavnom u EU ne čine vlade zvanično već pronalaze neke druge modele – kaže Ristić.
